FIMES: Srbija do 2027. postaje najveća ekonomija Jugoistočne Evrope, do kraja decenije prestiže i Sloveniju
Strukturalne reforme i jačanje institucionalnih okvira ključne su za dalji razvoj
Energetski sektor predstavljen je kao značajan faktor za budući ekonomski napredak
Komentara 9
Prema analizi Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, zasnovanoj na projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda, Srbija se približava prelomnoj tački u regionalnom ekonomskom poretku. U izveštaju se navodi da bi tokom 2026. godine Srbija trebalo da dostigne Hrvatsku po nominalnoj veličini bruto domaćeg proizvoda, dok se već 2027. očekuje da preuzme poziciju najveće ekonomije Jugoistočne Evrope.
Istovremeno, analiza ukazuje da će do kraja decenije Srbija po ukupnoj ekonomskoj snazi značajno nadmašiti i Sloveniju, čime se potvrđuje njeno pozicioniranje kao centralnog ekonomskog stuba Zapadnog Balkana.
IFIMES u analizi pod nazivom "Srbija 2026: Ekonomski iskorak u eri rastućih globalnih i regionalnih izazova", ocenjuje da se ovaj ekonomski uspon odvija u znatno složenijem i neizvesnijem globalnom okruženju nego ranijih godina.
Slabljenje multilateralnih institucija, rast geopolitičkih tenzija i sve izraženija veza između ekonomije i bezbednosti stvaraju ambijent u kojem ekonomski rast sam po sebi više ne predstavlja garanciju dugoročne stabilnosti.
U tom kontekstu, Srbija se trenutno nalazi u fazi relativne makroekonomske konsolidacije, ali uz pojačane spoljne i unutrašnje rizike.
Prema projekcijama MMF-a na koje se poziva IFIMES, realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2026. godini mogao bi da se kreće između tri i četiri odsto, uz inflaciju pod kontrolom i stabilno tržište rada. Fiskalni deficit i javni dug ostaju u održivim okvirima, dok se rast tekućeg deficita tumači pre svega kroz investicije i uvoz vezan za razvojne projekte. Institut navodi da takvi pokazatelji potvrđuju otpornost makroekonomskih politika, ali i ukazuju na potrebu nastavka strukturnih reformi i jačanja institucionalnog ambijenta.
Poseban akcenat stavljen je na energetsku bezbednost kao ključni element budućeg razvoja. IFIMES ukazuje na značaj strateških odluka u energetskom sektoru, uključujući planove za jačanje državnog uticaja u Naftnoj industriji Srbije i obezbeđivanje dugoročne stabilnosti Rafinerije Pančevo.
Strane direktne investicije, koje su u prethodnoj godini premašile više milijardi evra, zajedno sa infrastrukturnim projektima i industrijskom bazom, predstavljaju važan oslonac rasta.
Nekoliko pravaca razvoja
Istovremeno, analiza upozorava da jačanje ukupne ekonomske snage ne znači automatski i rast životnog standarda.
Iako Srbija po veličini ekonomije preuzima vodeću ulogu u regionu, i dalje zaostaje za Hrvatskom i Slovenijom po BDP-u po glavi stanovnika. Ovakav raskorak, prema IFIMES-u, stvara paralelnu realnost u kojoj ekonomski rast jača međunarodnu poziciju zemlje, dok unutrašnji socijalni izazovi zahtevaju pažljivo usklađivanje razvojnih politika sa potrebama građana.
U završnom delu izveštaja, IFIMES razmatra nekoliko mogućih pravaca budućeg razvoja, od stabilnog rasta u uslovima kontrolisanih geopolitičkih rizika, preko ubrzanog ekonomskog zamaha zasnovanog na energetskim i institucionalnim reformama, do nepovoljnog scenarija u slučaju ozbiljnijih globalnih poremećaja i pada investicija. Institut zaključuje da će sposobnost Srbije da kvantitativni ekonomski rast pretvori u održiv i inkluzivan društveni razvoj predstavljati ključni test ekonomske i socijalne politike u narednoj deceniji.