Zadržavanje gotovine je predviđeno, dok digitalni evro ima za cilj poboljšanje efikasnosti finansijskog sektora
Plaćanja digitalnim evrom će biti trenutna, besplatna i dostupna i onlajn i oflajn uz očuvanje privatnosti korisnika
Digitalni evro (CBDC - Central Bank Digital Currency) biće u upotrebi od 25. oktobra, pa su I finansijske institucije i građani širom Evrope u stanju povišenog opreza jer ovo predstavlja sledeći korak u razvoju platnih sistema. Sve što je novo prirodno izaziva podozrenje, a zašto je to tako i da li je strah opravdan objašnjava za "Blic Biznis" Ivan Andrejević, kripto analitičar iz CTB Crypto & Consulting.
- Ovo je tema koja je počela da stvara debate među građanima, bankarima, političarima ali i u preduzetništvu. U sasvim prirodnoj evoluciji novca, sasvim je normalan i strah od nepoznatog, ipak, platni sistem koji danas koristimo je zasnovan na zastareloj tehnologiji iz sedamdesetih godina prošlog veka, što nam je dalo više nego dovoljno vremena da se naviknemo i opustimo, međutim, sve oko nas napreduje pa je i za novac bilo krajnje vreme da počne da se prilagođava vremenu u kom živimo - objašnjava Andrejević i naziva digitalni evro kriptovalutom Evropske unije
Ovim potezom, kako kaže, čini se da je glavni cilj Evropske Centralne Banke (ECB) bio da smanji zavisnost od američkih kartica, ali i "da stvori jedinstveno evropsko digitalno rešenje, naravno, na Blokčejn, najsigurnijoj tehnologiji današnjice, pa smo tako dobili i zvaničnu evropsku kriptovalutu".
Rizici uvođenja digitalnog evra
Andrejević ističe da se u javnosti najviše govori o rizicima za komercijalne banke, kao i mogućnosti nadzora građana. Uglavnom se o poslovanju banaka govori u stručnoj javnosti, dok mogući nadzor građana je postao mnogo popularnija tema u opštoj javnosti.
- Dok se na portalima najviše prigovara ECB-u da će imati nadzor nad transferima svojih građana, često se u debatama zaboravi da to već imaju američki kartični giganti i to skoro pa potpuno nekontrolisano, sa druge strane u EU postoji GDPR koji se vrlo striktno sprovodi, pa očekujem da će i u ovom polju se nastaviti sa tom praksom - kaže naš sagovornik.
Digitalni evro bi po predlozima trebalo da bude dostupan svima, uključujući čak i oflajn plaćanja, dok bi ograničenje depozita predstavljao kompromis između inovacije i stabilnosti bankarskog sistema.
- Ova nova tehnologija je transformisala finansije, od brzine do cene, a i do sveopšte dostupnosti. Prihvatanje tehnologije uključuje i ekonomske i političke implikacije, od mnogo lakše kontrole likvidnosti banaka pa do lakšeg širenja novih kanala distribucije finansijskih proizvoda i usluga uz podršku fintech-a.
"Bilo je vreme za evoluciju novca"
U oktobru ove godine Evropska centralna banka namerava napraviti jedan vrlo hrabar korak napred sa uvođenjem digitalnog evra (CBDC).
Tehnička priprema projekta je u završnoj fazi i uskoro se očekuju zakonski akti od ECB-a, Evropske Komisije i Evropskog parlamenta.
- ECB vrlo često naglašava da cilj digitalnog evra nije zamena gotovine, već rast efikasnosti finansijskog sektora, pa se građani koji se najviše plaše novih tehnologija, a ujedno su i najbučniji, zapravo i nemaju se čega plašiti jer većina njih nije ni kartični sistem i onlajn plaćanja usvojila. Gotovina sigurno neće nestati iz našeg života, ali, ova promena će u velikoj meri uticati na naše svakodnevno baratanje novcem i naša plaćanja, jer vreme je bilo za evoluciju novca - zaključuje Andrejević za "Blic Biznis".
Kako bi digitalni evro funkcionisao?
Građani bi mu pristupali putem digitalnog novčanika, verovatno preko banke ili javnog tela. Plaćanja bi bila trenutna, besplatna, dostupna i onlajn i oflajn. Sredstva bi se mogla prebacivati sa računa ili plaćati gotovinom, uz ograničenja držanja radi zaštite bankarskog sistema, a više o tome čitajte klikom na ovaj link.
ECB ne bi imala uvid u pojedinačne kupovine ili lične podatke, čime bi se zaštitila privatnost. Jedan digitalni evro bi vredeo jedan evro u gotovini.
Bez digitalnog evra, dodaju, ECB rizikuje da izgubi svoju ključnu ulogu u svakodnevnim plaćanjima. Od 2019. do 2024. godine, udeo gotovine u transakcijama u evrozoni pao je sa 68% na 40% po broju i sa 40% na samo 24% po vrednosti..
