Poslovni savet zajedničke komore šest zapadnobalkanskih privreda, pozvao je na svojoj osnivačkoj sednici, vlade regiona i sve učesnike u procesu regionalnih integracija da podrže i ubrzaju izgradnju zajedničkog tržišta bez barijera, a Evropsku uniju da obezbedi inkluzivno proširenje – potpuno otvaranje evropskog tržišta za kompanije i proizvode sa Zapadnog Balkana i pre punopravnog članstva, u oblastima u kojima su ispunjeni evropski standardi, harmonizovna pravila i uspostavljene institucije.
"Poslovni savet zajedničke privredne komore regiona, koji čine vlasnici i menadžeri 16 velikih poslovnih sistema iz svih šest zapadnobalkanskih ekonomija i gotovo svih proizvodnih i uslužnih sektora, koje imaju kompanije i poslovne operacije u celom regionu, zapošljavaju 25 hiljada ljudi i zajedno ostvaruju više od 2,8 milijardi evra godišnjeg prihoda, zastupaće interese privatnog sektora celog regiona", izjavio je Marko Čadež, predsednik Upravnog odbora Komorskog investicionog foruma i predsednik Privredne komore Srbije (PKS).
Poslovni savet će, na osnovu merljivih kriterijuma, pratiti napredak u realizaciji Plana za zajedničko regionalno tržište čije se usvajanje očekuje sledeće nedelje u Sofiji, na Samitu EU i Zapadnog Balkana i u čijem kreiranju je aktivno učestvovala i biznis zajednica regiona, saopšteno je iz PKS.
"O stanju na terenu naš Poslovni savet će redovno informisati zapadnobalkanske vlade, ali i Evropsku uniju, dajući, na osnovu iskustva iz svakodnevnog rada i detaljnih analiza, konkretne predloge i sugestije mera kako bi se ubrzalo otklanjanje barijera, smanjili troškovi i olakšalo poslovanje unutar regiona i sa Evropskom unijom", ističe Čadež.
To će, po njegovim rečima, uneti fleksibilniji, nebirokratski pristup u rešavanju problema sa kojima se privreda svakodnevno suočava i novu dinamiku u dijalog koji Komorski investicioni forum kao zajednička komora regiona, u ime više od 350.000 kompanija, vodi sa zapadnobalkanskim i institucijama u Briselu.
Da bi se obezbedio slobodan, brži protok ljudi, robe, usluga i kapitala u regionu, prema mišljenju članova Poslovnog saveta, najvažnije i najhitnije je da vlade što pre standardizuju i obezbede međusobno priznavanje sertifikata i druge trgovinske dokumentacije koja prati robu, kao i da se unapređenjem infrastrukture na graničnim prelazima, usaglašavanjem radnih vremena graničnih službi i ubrzanjem carinskih procedura obezbede brži protok robe i carinjenje bez papira.
Jednako je važno, smatraju privrednici, da se regionalno reši pitanje fiskalizacije, da se potpiše najavljeni sporazum o radnim dozvolama, usaglase licence, softveri, olakšaju međukompanijski transferi, smanje unutarregionalna plaćanja…
Regionalna saradnja kroz uklanjanje prepreka sa kojima se privrednici sada svakodnevno suočavaju potrebna nam je više nego ikada i kao odgovor na otežano poslovanje tokom pandemije i kao najbolji put da se privredi regiona u celini i kompanijama pojedinačno obezbede uslovi za konkurentnije poslovanje, rast i razvoj u narednom periodu, zajednički je stav poslovnih lidera, članova Poslovnog saveta i svih šest nacionalnih komora, članica zajedničke komore regiona.
Taj stav, sa konkretnim preporukama poslovne zajednice, iskazan je u usvojenom dokumentu koji je Komorski investicioni forum sačinio, u sklopu priprema za ovogodišnji Samit na Zapadnom Balkanu i koji će narednih dana biti upućen svim učesnicima u procesu regionalnih integracija - političkim liderima, vladama i nadležnim ministarstvima regiona, Evropskoj komisiji, članicama Berlinskog procesa, sekretrijatu CEFTA i Savetu za regionalnu saradnju.
Poslovna zajednica je u dokumentu pozvala zapadnobalkanske vlade da utvrde prioritete za sprovođenje Plana za zajedničko regionalno tržište u narednih godinu dana, da podstiču i olakšavaju inkluzivno proširenje i podrže privredu u zahtevu da se, uz zelene koridore za robu i zelene linije za poslovne ljude unutar regiona, zelene trake uspostave i na graničnim prelazima sa zemljama EU, kako bi se obostrano ubrzao promet robe, a kompanijama na Balkanu omogućio lakši izvoz i nabavka sirovina.
Predstavnik Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje Tomas Haglajtner, istakao je značaj učešća privrede i inicijativa biznis zajednice u procesu izgradnje zajedničkog tržišta i sprovođenju Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan
"Te investicije imaće punog smisla ako postoji slobodan protok robe, ljudi, usluga i kapitala, ako se uspostavi jedinstveno tržište u regionu, koje funkcioniše po EU pravilima, što će voditi i integraciji regiona u EU", rekao je Haglajtner.
Direktor CEFTA sekretarijata Emir Đikić ukazao je na važnost merljivosti rezultata u otklanjanju barijera i ključnu ulogu poslovne zajednice u sprovođenju dogovorenog i implementaciji zajedničkih rešenja u svim zemljama regiona.
Tanja Miščević, zamenik generalnog sekretara Regionalnog saveta za saradnju naglasila je značaj inicijative "Mini Šengen" zasnovane na četiri evropske slobode, kao sastavni deo EU integracija zapadnobalkanskih ekonomija.
