Nedeljni odmor zaštićen je ustavom, a trenutni zakoni dozvoljavaju ograničene izuzetke, što izaziva nezadovoljstvo kod trgovaca
Nemačka vlada planira samo minimalna popuštanja od 2027. godine, dok udruženje trgovaca smatra da su to nedovoljni koraci
Nemačka privreda godinama se bori sa slabim rastom i stagnacijom, dok industriju dodatno opterećuju američke carine, kineska konkurencija i otpuštanja. U potrazi za merama koje bi podstakle potrošnju, ponovo je otvoreno pitanje da li bi prodavnice nedeljom trebalo da ostanu zatvorene, piše slovenački Dnevnik.
Nedeljni odmor u Nemačkoj je ustavno zaštićen još od 1919. godine. Izuzetke određuju savezne pokrajine, pa su nedeljom uglavnom otvorene samo benzinske pumpe, pekare, kao i prodavnice na železničkim stanicama i aerodromima.
Nemačka vlada od 2027. godine planira samo manja popuštanja za pekare i biblioteke, ali Nemačko trgovinsko udruženje (HDE) smatra da to nije dovoljno. Ističu da je raspoloženje potrošača loše i pitaju da li je zaista pravi trenutak da se zabrani rad onima koji to žele.
Zagovornici promena ukazuju i na apsurde postojećih pravila: u Berlinu nedeljom u istoj prodavnici možete kupiti krastavac, ali ne i krompir ili pasulj u konzervi. Vlasnik jednog berlinskog minimarketa nedavno je kažnjen sa 2.500 evra zbog prodaje trajnih namirnica nedeljom, iako tvrdi da bez nedeljnog prometa, koji čini 40 odsto njegovih nedeljnih prihoda, ne može da opstane.
I Slovenija na pragu ove odluke
Nemačka rasprava je u susednoj Sloveniji podstakla razgovore o tome da li bi i oni mogli da slede taj primer i ponovo omoguće rad nedeljom. Trenutna zabrana na snazi je od 2020. godine, a zasniva se i na volji građana iskazanoj na referendumu održanom 2003. godine.
Izuzetak su samo manje prodavnice na benzinskim pumpama, železničkim stanicama, aerodromima i u bolnicama, kao i prodajni prostori površine do 200 kvadratnih metara u kojima radi sam vlasnik.
Iz slovenačkog Ministarstva privrede potvrđuju da su zanatske i trgovinske komore u više navrata tražile veću fleksibilnost i jačanje uloge opština u određivanju radnog vremena. Sa druge strane, vodeći trgovinski lanci, poput Merkatora i Spara, navode samo da će sve eventualne stavove usklađivati u okviru Trgovinske komore.
Ustavni sud Slovenije već je presudio da je zabrana rada nedeljom srazmerna, jer štiti porodicu, decu i nedeljni odmor zaposlenih. Iz samog Ministarstva ističu da trenutno ne postoji politička volja za izmene zakona.
- S obzirom na navedeno, trenutno ne planiramo promene postojećeg uređenja - navode iz Ministarstva.
Sindikat izričito protiv: "Nema pregovora ni kompromisa"
Sindikat zaposlenih u trgovini Slovenije oštro se protivi bilo kakvom povratku na staro.
- Naš stav je jasan i nije se promenio. Nismo spremni da pregovaramo o ponovnom uvođenju redovnog rada nedeljom, niti da pristajemo na kompromise - poručuju iz sindikata.
Ističu da su se kupci već prilagodili i da imaju više nego dovoljno vremena za kupovinu od ponedeljka do subote.
Sindikat odbacuje i argumente o dodatnoj zaradi zaposlenih, navodeći da njihove ankete pokazuju kako radnici prednost daju slobodnom vremenu u odnosu na dodatke na platu.
Osim toga, upozoravaju na hronični nedostatak radne snage, zbog kojeg se radna nedelja već sada često produžava do maksimalnih 56 sati, pa bi rad nedeljom doneo samo dodatno iscrpljivanje zaposlenih.
Umesto otvaranja prodavnica nedeljom, iz sindikata navode da među radnicima sve više jačaju zahtevi za kraćim radnim vremenom subotom, zaključuje Dnevnik.si.
