Mesečna rata kredita često je jednaka ili veća od trenutne kirije, dok je za mlade i podstanare u Crnoj Gori situacija dodatno otežana zbog visokih troškova i niskih plata
Predlaže se uvođenje bečkog modela socijalnog stanovanja kao rešenje, koji bi omogućio pristupačno dugoročno iznajmljivanje državnih stanova pod povoljnim uslovima
Da bi građanin Crne Gore kupio stan od 40 kvadratnih metara po novoj prosečnoj ceni u novogradnji od 2.415 evra po kreditu, morao bi svakog meseca u narednih 30 godina da izdvaja polovinu svoje prosečne plate, prema podacima kalkulatora crnogorskih banaka za stambene kredite.
Monstat je objavio da je prosečna cena po kvadratnom metru stana u novogradnji u poslednjem kvartalu prošle godine bila 2.415 evra u komercijalnoj prodaji, na osnovu kupoprodajnih ugovora koje mu moraju dostaviti registrovane kompanije za ovu delatnost. Dakle, za mali jednosoban stan od 40 kvadratnih metara potrebno je izdvojiti 96.600 evra, prenose Vijesti.
Pravila o odobravanju bankarskih kredita omogućavaju zaduženom građaninu da ima najveći iznos rate do polovine svoje neto prihoda. Prema podacima Monstata, prosečna neto plata u decembru bila je 1.022 evra, prema metodologiji obračuna koju koriste.
Ranije objavljeni podaci Poreske uprave o obračunatim i isplaćenim zaradama pokazali su da dve trećine zaposlenih primaju zarade koje su niže od prosečnih, odnosno da manji broj zaposlenih sa višim platama vuče ovaj visoki prosek. To znači da bi rata u iznosu od polovine prosečne plate bila nedovoljna za značajan broj radnika, osim ako nemaju značajno učešće u kupovini na kredit.
Mesečna rata na nivou kirije
Ukoliko bi građanin uzeo ceo iznos potreban za kupovinu ovog stana iz našeg primera, od 96.600 evra, na kredit sa najdužim rokom otplate koji nude banke, od 30 godina, koliko iznose mesečne rate, sa efektivnom kamatnom stopom od oko 5,4 odsto koju nude banke, mesečna rata bi iznosila 518 evra. Ukupno bi banci vratio 186.480 evra, odnosno iznos kamate i ostalih troškova bi bio 89.880 evra.
Građanin iz ovog primera i njegova porodica bi morali da otplaćuju kredit 30 godina da bi živeli ili preživeli od druge polovine svoje zarade.
U slučaju kada korisnik kredita nema učešće, banke obično traže da, pored osiguranja stana i života, hipoteku založe na drugu nekretninu kao garanciju. Takođe, banke obično zahtevaju od korisnika da otplati stambeni kredit pre nego što napuni 65 godina, pa bi korisnik morao da zatraži ovu vrstu kredita pre nego što napuni 35 godina.
Ukoliko bi građanin želeo da otplati ovaj stan u periodu od 20 godina, morao bi da ima učešće od najmanje 20 hiljada evra, kako bi mogao da otplaćuje kredit u ratama čiji je iznos manji od polovine prosečne plate.
Ukoliko bi imao toliko učešće, bio bi mu potreban kredit od 76.600 evra. Mesečna rata za taj kredit u periodu od 20 godina iznosila bi 505 evra. Ukupno bi banci vratio 121.200 evra, od čega 44.600 evra za kamatu i ostale troškove.
Prema podacima iz bankarskih kalkulatora, ako bi građanin želeo da otplati ovaj stan u roku od 15 godina, morao bi da ima učešće od oko 40 hiljada evra, tako da bi rata bila ispod prosečne plate. U tom slučaju, rata bi iznosila 456 evra, a za ovaj period korisnik bi banci vratio 82.080 evra, od čega je 25.480 evra za kamatu i ostale troškove.
U poslednjim mesecima prošle godine, prema oglasima agencija za nekretnine, došlo je do blagog pada cena iznajmljivanja stambenog prostora. Tako da se mali stan u centralnom delu grada sada može naći po cenama od 500 do 600 evra, a u periferiji, nenamešten, za oko 300 do 350 evra. Dakle, u nekim slučajevima, mesečna rata za stan bi bila na nivou kirije za manje stanove, ili nešto veća u zavisnosti od lokacije i opremljenosti.
Teška situacija za mlade koji žele nekretninu
Član radne grupe za izradu novog zakona o socijalnom stanovanju, ispred Socijalnog saveta i Unije slobodnih sindikata, Miodrag Bujišić, koji je i master građevinarstva i doktorski kandidat iz oblasti geotehnike na Univerzitetu Crne Gore, rekao je da je situacija veoma mračna u kojoj se podstanari i mladi ljudi koji razmišljaju o kreditnom stambenom dugu nalaze u veoma mračnoj situaciji.
On navodi da se bečki model stanovanja pokazao kao najbolji primer socijalnog stanovanja i da je sve više zastupljen u Evropskoj uniji.
Ovaj model je jedini koji može kvalitetno i u kratkom roku rešiti izgradnju državnih stanova, koji bi bili dati građanima na doživotno korišćenje pod veoma povoljnim finansijskim uslovima i uz unapred definisane kriterijume, sa mogućnošću prenosa prava zakupnine na člana porodice koji nije rešio stambeno pitanje, rekao je Bujišić.
Ona navodi da je kao član USSCG radio na uporednoj analizi i pogodnostima koje nudi ova vrsta stanovanja u odnosu na kreditno zaduživanje prilikom kupovine stana, i to po najpovoljnijim uslovima.
Ako uzmemo u obzir cenu kvadratnog metra u Podgorici (najmanje 2.200 u novogradnji), ali i u ostatku zemlje, lako ćete doći do činjenice da mladi bračni par ili četvoročlana porodica moraju da izdvoje skoro 50% svojih mesečnih prihoda za otplatu kredita u periodu od 20 do 30 godina. U ovom višedecenijskom periodu, prvenstveno trpi kvalitet društvenog života građanina, koji ne može sebi da priušti zadovoljenje osnovnih potreba dostojnih savremenog života. Nasuprot tome, na osnovu modela bečkog modela socijalnog stanovanja (zvanično najboljeg u Evropi), trebalo bi formirati crnogorski model socijalnog stanovanja, čija bi temeljna institucija bio Nacionalni fond za stanovanje, koji bi se isključivo bavio izgradnjom, upravljanjem i održavanjem stanova u državnom vlasništvu, koji bi se izdavali u zakup građanima, uz jasan uslov da se stambena jedinica ne može ni na koji način prodati ni otuđiti, naveo je Bijišić.
Dodao je da bi, prema analizama, za stan od 60 m2 mesečna zakupnina iznosila 10.000.000 evra, a u nju bi bili uključeni i troškovi održavanja, koji nisu zanemarljivi za stanove u privatnom vlasništvu.
Smatra da bi se ovaj tip socijalnog stanovanja mogao odmah primeniti u svim regionima zemlje, u gotovo svim opštinama, što bi uticalo na smanjenje migracija i razvoj područja pretežno pogođenih masovnom emigracijom.
Bečki model je jedini koji može kvalitetno i u kratkom roku rešiti izgradnju državnih stanova, koji bi bili dati građanima na doživotno korišćenje pod veoma povoljnim finansijskim uslovima i uz unapred definisane kriterijume, rekao je Bujišić
(Izvor: Vijesti)
