Nemačka nema gde da živi: Potrebno 400.000 novih stanova godišnje, gradi se tek pola! Potraga za stanovima postala prava noćna mora
Studije pokazuju da je potrebno godišnje izgraditi 400.000 novih stanova, dok se trenutno izgrađuje oko 200.000
Premeštanje starijih osoba u manje stanove nije smatra rešenjem zbog visokih troškova i moralnih aspekata
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Tržište stanova u Nemačkoj je u ozbiljnoj krizi. Potražnja za stanovima, posebno u velikim gradovima poput Minhena, Berlina ili Frankfurta, daleko premašuje ponudu. Oni koji traže stan često se suočavaju sa dugim, iscrpljujućim procesom u kojem desetine ili čak stotine zainteresovanih takmiče za jedan stan. Čak i kada uspeju, cene zakupnine su često toliko visoke da predstavljaju ogroman finansijski teret.
Koliko je građana nezadovoljno pokazuje novo istraživanje portala za nekretnine Imovelt. Prema rečima direktora Imovelta, Roberta Vagnera, rezultati jasno pokazuju da veliki deo stanovništva smatra da ponuda i potražnja na tržištu stanova više nisu u ravnoteži. Zanimljivo je, međutim, da građani ne traže strožu regulaciju postojećih stambenih odnosa ili prinudne mere, već, pre svega, ciljanu državnu podršku za stvaranje novih stambenih objekata.
Blic preporučuje
Šta građani očekuju od politike?
Podaci takozvanog Imovelt barometra nedostatka stanova za 2025. godinu su veoma jasni. Čak 86 odsto ispitanika je reklo da je za jaču državnu podršku izgradnji stanova. Fokus nije na luksuznim nekretninama, već na stanovima za prosečne građane. Samo 14 odsto ispitanih nije se složilo sa ovim stavom.
Građani posebno ističu potrebu za:
- lakšim pristupom programima podsticaja (86%),
- snažnijom podrškom izgradnji stanova za srednju klasu (86%),
- većim ulaganjima u socijalno stanovanje (85%),
- podsticanjem kupovine sopstvenog doma za porodice, samohrane roditelje i mlade (80%)
Istraživanje takođe pokazuje da mnogi smatraju da postojeći stambeni fond ne zadovoljava stvarne potrebe. 64 odsto ispitanika vidi nedostatak socijalnih stanova, dok 63 odsto smatra da nema dovoljno stanova za normalne, prosečne prihode. Nasuprot tome, skoro polovina ispitanih (47%) smatra da ima previše skupih, luksuznih stanova, dok samo 12 odsto misli da ih ima premalo.
Nemačka gradi premalo stanova
Studija Instituta Pestel, pripremljena za udruženje „Socijalni stan“, potvrđuje da je problem dubok i dugoročan. Prema studiji, Nemačka bi trebalo da gradi oko 400.000 novih stanova godišnje do 2030. godine kako bi ublažila deficit stanovanja. Međutim, u stvarnosti se godišnje završava samo oko 200.000 stanova, što je polovina potrebnog broja.
Ova situacija dodatno pojačava konkurenciju među građanima. U anketi Immowelt-a, čak 38 odsto ispitanika smatra da bi, iz solidarnosti, starije osobe trebalo preseliti u manje stanove kako bi se oslobodio prostor za mlade porodice.
Zašto preseljenje starijih osoba nije rešenje?
Stručnjaci iz inicijative „Sozzialer Wohnen“ upozoravaju da takav predlog nije ni realan ni pravedan. Mnogi stariji ljudi jednostavno ne mogu sebi da priušte preseljenje jer su čak i manji stanovi postali preskupi zbog rastućih kirija. Istovremeno, penzije često nisu dovoljne da pokriju ove troškove.
Prema rečima vođe studije Matijasa Gintera, prisilne migracije zbog siromaštva u starosti već se dešavaju. On to naziva „egzodusom starijih“ zbog nedostatka stanova. Drugim rečima, prebacivanje odgovornosti na starije građane ne rešava uzrok problema, već stvara nove društvene nepravde.
Vladine mere i "Bau-Turbo“
Savezna vlada, koju čine CDU, CSU i SPD, objavila je da želi ozbiljno da shvati problem. Ministarstvo za stanovanje, urbano razvijanje i građevinarstvo pokrenulo je inicijativu pod nazivom „Bau-Turbo“. Ministarka građevinarstva Verena Huberc naglašava da je ovo smeo alat koji bi trebalo da ubrza razvoj zemlje.
Međutim, „Bau-Turbo“ ne znači direktne finansijske podsticaje za gradnju, već se prvenstveno fokusira na smanjenje birokratije. Cilj je skraćivanje dugotrajnih procedura dobijanja dozvola i pojednostavljivanje administrativnih prepreka.
Predsednik stambenog udruženja GdW, Aksel Gedaško, upozorava da to samo po sebi ne znači da će se graditi više. Prema njegovim rečima, potrebno je više digitalnih, efikasnijih procedura, manje birokratije i jasni, obavezujući rokovi.
Ni inicijativa „Socijalni stan“ ne očekuje brzo poboljšanje. Prema njihovim procenama, broj građevinskih dozvola ne ukazuje na značajno povećanje broja završenih stanova u 2026. i 2027. godini. Iako je u 2025. godini došlo do blagog povećanja dozvola u odnosu na prethodnu godinu, nivo je i dalje samo oko dve trećine onog iz perioda 2020–2022.
Stambena kriza u Nemačkoj je duboka i višeslojna. Građani jasno stavljaju do znanja da rešenje ne vide u pritisku na starije osobe ili u luksuznoj gradnji, već u sistematskoj, državno sponzorisanoj podršci izgradnji pristupačnih stanova. Da li će najavljene mere doneti stvarno olakšanje ili će problem nastaviti da raste, videće se tek u narednim godinama.
(Fenix Magazin)