Cena sopstvenog krova nad glavom poslednjih godina je jedno od ključnih pitanja za građane. Nekada su montažne kuće bile popularna opcija za mlade porodice i one koji su želeli brzu i relativno pristupačnu gradnju. Danas je situacija znatno složenija, a cene materijala i radova su dramatično porasle.

Pronašli smo oglas za model montažne kuće "Domprojekta", naziva "Nataly" iz 2011. godine gde se navodi da se takva kuća mogla kupiti sa popustom za 40.000 evra. Danas, takva kuća košta oko 80.000 evra, gotovo duplo više za 15 godina. Rast cena nije izolovan fenomen. Građevinski materijali, energenti i radna snaga poskupeli su eksponencijalno u poslednjih nekoliko godina. Čak i ako se uzme u obzir inflacija, dvostruko povećanje cene montažne kuće jasno pokazuje koliko su troškovi gradnje eksplodirali.

Montažne kuće su nekada bile ekonomična opcija jer su troškovi gradnje bili niži, rad je bio brži, a materijali lakši za nabavku. Danas, međutim, ni montažne kuće nisu imune na tržišne fluktuacije i rast cena materijala, posebno drveta, čelika i izolacionih materijala. Pitanje koje se postavlja jeste: da li je danas isplativo ulagati u montažnu kuću? U poređenju sa zidanom kućom, montažna i dalje nudi prednosti u brzini gradnje i logistici, ali finansijska razlika više nije toliko značajna.

Zidane kuće zahtevaju više vremena i rada, ali dugoročno zadržavaju stabilnost i otpornost. Materijali poput cigle, betona i cementa su takođe poskupeli, ali postoji mogućnost sopstvene nabavke ili fazne gradnje koja može smanjiti troškove. Specijalizacija montažnih kuća donosi i dodatne troškove transporta i montaže. Svaka kuća dolazi u segmentima iz fabrike i transportuje se na parcelu. U udaljenim područjima ili na teško pristupačnim lokacijama ti troškovi mogu biti presudni.

Prednost je brzina

Prednost montažnih kuća je brzina gradnje. Kuća se može postaviti za nekoliko nedelja, dok zidana kuća zahteva mesece koordinacije različitih majstora. Za one kojima je brzina prioritet, to ostaje značajan plus. Energetska efikasnost je još jedan faktor. Moderne montažne kuće često dolaze sa visokim standardima izolacije, što smanjuje dugoročne troškove grejanja i hlađenja. Kod zidane kuće, kvalitetna izolacija je takođe moguća, ali zahteva dodatna ulaganja.

Troškovi održavanja se takođe razlikuju. Montažne kuće zahtevaju pažljivo praćenje stanja materijala, naročito drvenih elemenata, dok zidane kuće dugoročno mogu biti otpornije, ali uz veće početno ulaganje. Finansijski aspekt je postao ključan. Dok je nekada 40.000 evra za montažnu kuću bila realna i pristupačna cena, danas 80.000 evra predstavlja znatno veći izdatak. Za istu cenu može se graditi zidana kuća nižeg standarda ili u fazama.

Lokacija parcele dodatno utiče na isplativost. U urbanim sredinama cene zemljišta često premašuju cenu same kuće. Montažne kuće, koje su nekada bile fleksibilnije u tim uslovima, sada ne nude značajnu prednost. Društvena i ekonomska dimenzija je takođe prisutna. Mladi ljudi i porodice teško dolaze do sredstava za kupovinu ili gradnju kuće. Kreditna zaduženja i rast cena materijala dodatno opterećuju kućne budžete.

Šta znači graditi danas?

Tako dolazimo do ključnog pitanja: šta zapravo znači graditi danas? Montažna kuća više nije automatski povoljnija opcija. Strategija gradnje postala je prilagođavanje realnim mogućnostima, a ne idealizacija jeftinog rešenja. U tom kontekstu za komentar smo pitali arhitektu Otta Barića. Prema njegovom iskustvu, postoje dve ključne stavke: “Montažna kuća treba temelje, ova cena je za čisti visoki "roh bau" na mestu postavljeno. Pre toga treba napraviti ili podrum, po sadašnjim cenama 1.000 evra po kvadratnom metru, ili samo temelje. Danas su temelji oko 10 do 15.000 evra. Pored toga treba uzeti u obzir da treba pripremiti kompletnu infrastrukturu kao i za ‘normalnu’ kuću.”

Kinezi ispred našeg vremena

Barić dodaje da, kada se računaju svi elementi, temelji, infrastruktura, standardna montaža i energetski standardi, cena montažne kuće i zidane kuće danas postaje vrlo izjednačena. “Može biti neka ušteda vremenski, da, kuća dolazi u segmentima, može se složiti od marta do novembra, ali finansijski je razlika vrlo mala.”

Ipak postoje izuzeci. Barić napominje jedan novi trend koji još nije mnogo poznat. “Postoje kuće koje dolaze u gotovom obliku iz Kine ili na kontejneru mogu koštati 20–30.000 evra, ali reč je o privremenim rešenjima, više za funkcionalnost nego za trajno stanovanje. Pre za neku vikendicu, ali to treba ispitati o čemu se radi, to je sada popularno”, rekao nam je. Tako za sada prednost montažne kuće ostaje brzina gradnje. Jedna sezona građevinskih radova često je dovoljna za postavljanje kuće u segmentima, dok zidana kuća zahteva duži period i više koordinacije. S druge strane, zidana kuća, posebno od kvalitetnih materijala, nudi duži vek trajanja i otpornost na vremenske uslove. Barić naglašava: “Kada govorimo o stanovanju, uvek bih radije zidao kuću nego betonsku. Betoniranje je najbrže, ali zdravije je u svakom slučaju kuća od cigle jer prima i otpušta vlagu.”

Ko danas može priuštiti krov nad glavom?

Energetski standardi i kvalitet stanovanja postali su važni kriterijumi. Montažne kuće mogu zadovoljiti te standarde, ali cena tog rešenja približava se ceni zidane kuće. Za prosečnu porodicu, odluka između montažne i zidane kuće više nije samo pitanje novca, već i preferencija: brzina gradnje, trajnost, energetska efikasnost i održivost materijala. Na kraju, razlika je u prioritetima. Montažna kuća omogućava brzo prilagošavanje, dok zidana kuća nudi dugoročno stabilnije i zdravije stanovanje.

Ko danas može priuštiti krov nad glavom? Odgovor nije jednostavan. Montažna kuća nudi određenu fleksibilnost, ali više nije jeftina i brza alternativa kao nekada. Finansijski, vremenski i materijalno, gradnja kuće danas zahteva pažljivo planiranje. Montažna kuća može biti rešenje za neke, ali prednost zidane kuće na duže staze ostaje jasna.

(Izvor: Dnevno.hr)