Dok Evropa ima manjak stanova i rast cena, Kina se suočava sa praznim, novoizgrađenim gradovima
Kina je za 20 godina izgradila na desetine megagradova, od kojih mnogi danas nemaju stanovnike
Dok se Evropa suočava sa dramatičnim rastom cena nekretnina i hroničnim nedostatkom stanova, Kina ima potpuno drugačiji problem – ogromne gradove u kojima gotovo niko ne živi.
Neboderi, luksuzne vile, široki bulevari, tržni centri i moderne saobraćajnice izgrađeni su za milione stanovnika, ali mnoga od tih mesta danas izgledaju kao scene iz postapokaliptičnih filmova.
Kina za 20 godina napravila megagradove
U poslednje dve decenije Kina je prošla kroz neverovatnu urbanističku transformaciju. Broj kineskih gradova sa više od milion stanovnika skočio je sa 16 tokom sedamdesetih godina prošlog veka na čak 106 do 2015. godine.
Vlasti su ulagale milijarde u izgradnju novih urbanih centara, očekujući da će se stanovništvo masovno seliti u gradove.
Međutim, realnost je ispala mnogo komplikovanija.
Procene pokazuju da čak 15 odsto novoizgrađenih stanova u Kini ostaje prazno. I ne radi se samo o pojedinačnim zgradama, već o čitavim naseljima i takozvanim „gradovima duhovima“, gde noću radi javna rasveta, ali nema stanovnika.
Plan je bio jednostavan: "Izgradite i ljudi će doći"
Kineski model razvoja oslanjao se na ideju da će nova infrastruktura automatski privući stanovništvo i biznis.
Problem je nastao jer su gradovi građeni mnogo brže nego što su stizala radna mesta, prodavnice i kompletna infrastruktura potrebna za svakodnevni život.
Bez ekonomskih prilika, mnogi ljudi jednostavno nisu imali razlog da se dosele.
Dodatni problem stvorili su investitori koji su masovno kupovali stanove kao oblik sigurne štednje, a ne za život. Tako su milioni kvadrata formalno prodati, ali su ostali prazni.
Kineski Hallstatt i kopija Pariza
Jedna od najbizarnijih karakteristika kineskih gradova duhova jesu njihove gotovo identične kopije evropskih gradova.
Na periferiji grada Huizhou nalazi se verna replika austrijskog mesta Hallstatt, poznatog po bajkovitoj arhitekturi i jezeru.
Autor knjige „Ghost Cities of China“ Vejd Šepard opisao je da je atmosfera bila gotovo nestvarna.
„Sličnost sa pravim Hallstattom bila je neverovatna. Čuli su se zvuci ptica iz skrivenih zvučnika, dok je muzika iz filma ‘Moje pesme, moji snovi’ neprestano svirala“, naveo je on.
Još poznatiji primer je Tianducheng, kineska verzija Pariza sa kopijom Eiffel Tower.
Da li će gradovi duhovi jednog dana oživeti?
Tačan broj praznih gradova u Kini nije poznat, jer vlasti retko objavljuju detaljne podatke o popunjenosti i prodaji nekretnina.
Ipak, stručnjaci smatraju da deo ovih naselja možda ipak ima budućnost.
Kina računa da će se u narednim godinama oko 250 miliona ljudi preseliti u urbane sredine, što bi moglo da oživi deo danas praznih četvrti.
Do tada, mnogi kineski „gradovi duhova“ ostaju simbol jednog od najvećih građevinskih i investicionih eksperimenata modernog doba.
