Svetski dan muzike, koji se 21. juna obeležava širom sveta, prilika je da se podsetimo jedne od retkih pojava koje ljudi razumeju bez prevoda. Ako „Igra(j) za čovečanstvo“ predstavlja glavnu temu Ekspa 2027, onda je muzika jedan od jezika na kojima se ta poruka najlakše razume. Ona prati proslave, obeležava važne trenutke, predstavlja kulture i često govori o jednom narodu više nego što to mogu statistike ili istorijski udžbenici. Muzika je identitet svake zajednice, način na koji se čuvaju uspomene, prenose običaji i predstavljaju vrednosti jednog naroda. Upravo zato ona zauzima važno mesto u iskustvu specijalizovane izložbe Ekspo 2027 Beograd.
Tokom 93 dana trajanja izložbe u Beogradu posetioci će se sa zemljama učesnicama upoznavati kroz muziku, pesme, ritmove, instrumente i tradicije koje vekovima predstavljaju deo identiteta različitih naroda. Dovoljno je čuti nekoliko taktova karakteristične melodije da bismo prepoznali deo sveta iz kojeg dolazi. Gotovo da ne postoji kultura u kojoj muzika nije povezana sa igrom. Od srpskog kola i grčkog sirtakija do afričkih plesova, argentinskog tanga ili tradicionalnih azijskih igara, ritam okuplja ljude i stvara osećaj zajedništva. Uzgred, ta veza muzike i pokreta nalazi se u središtu teme Ekspo 2027, koja istražuje načine na koje igra povezuje ljude bez obzira na njihove razlike. Neki narodi prepoznaju se po zastavi, neki po jeziku, a mnogi i po zvuku svojih tradicionalnih instrumenata. Gusle, sitar, šamisen, bandoneon ili gajde nisu samo muzički instrumenti, oni su deo kulturnog identiteta zajednica iz kojih potiču.
Međunarodne izložbe često su bile mesta na kojima su se kulture upoznavale na načine koji su ostavljali dugoročne tragove. Na Svetskoj izložbi Ekspo u Parizu 1889. godine, francuski kompozitor Klod Debisi prvi put je čuo javanski gamelan, tradicionalni orkestar iz Indonezije. Susret sa potpuno drugačijim zvukom i muzičkom tradicijom uticao je na njegov kasniji rad i danas se smatra jednim od najpoznatijih primera kako kulturna razmena može da utiče na razvoj umetnosti. Takvi susreti pokazuju da međunarodne izložbe nisu samo mesta predstavljanja dostignuća, već i prostor u kojem nastaju nove ideje i inspiracije. Muzika retko ostaje tamo gde je nastala. Putuje sa ljudima, prelazi granice i vremenom dobija nove oblike. Zato su susreti različitih muzičkih tradicija često donosili nešto novo, nove zvuke, nove uticaje i nove načine razumevanja sveta. Značaj muzike na međunarodnim izložbama potvrđuju i savremeni primeri. Na Ekspu u Dubaiju muzika je bila jedan od najprepoznatljivijih elemenata programa, od svečanog otvaranja koje su obeležili Andrea Bočeli i Lang Lang do završnice uz Kristinu Agileru, Noru Džouns i Jo-Jo Maa. Tokom šest meseci trajanja izložbe održani su brojni koncerti umetnika iz različitih delova sveta, potvrđujući da muzika ostaje važan deo iskustva međunarodnih izložbi. U susret Ekspu 2027, Beograd već gradi sličnu atmosferu kroz nastupe svetski poznatih izvođača. Koncerti Erosa Ramacotija i Lenija Kravica ovog leta još jednom su pokazali koliko muzika lako pronalazi put do različite publike. Hiljade ljudi okupilo se oko istog iskustva, bez obzira na godine, poreklo ili muzički ukus. Muzika nije samo čuvar tradicije već i pokretač kulturne razmene. Kroz susrete različitih kultura nastaju novi pravci, novi izrazi i nove umetničke forme. Kada se ljudi upoznaju kroz muziku, oni ne dele samo melodije, već i iskustva, vrednosti i poglede na svet.
Već sledeće godine Svetski dan muzike biće prilika da se njegova poruka obeleži u jedinstvenoj atmosferi Ekspa 2027. Tokom specijalizovane izložbe, iz Beograda će se čuti zvuci sveta od tradicionalnih instrumenata i narodnih melodija do savremenih muzičkih izraza. Biće to prilika da zemlje predstave deo svog identiteta, a posetioci da otkriju kulture koje možda nikada ranije nisu imali priliku da dožive. Na Ekspu 2027, od 15. maja do 15. avgusta, imaćemo priliku da na jednom mestu čujemo kako zvuči svet.
