Cena brent nafte skočila je na 112,57 dolara po barelu zbog poremećaja u regionu i zatvaranja Ormuskog moreuza
Američki berzanski indeksi, posebno Dau Džons i S&P 500, zabeležili su najgori pad od 2022. godine
Rat u Iranu uzdrmao je svetska finansijska tržišta, podigao cene nafte i oborio akcije i obveznice, stvarajući veliku neizvesnost među investitorima.
Cena nafte naglo je porasla zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, poremećaja u proizvodnji na Bliskom istoku i neizvesnosti oko trajanja sukoba. Referentna brent nafta skočila je na 112,57 dolara po barelu, što je najviši nivo od 2022. godine. Pre eskalacije sukoba, cena se kretala oko 73 dolara.
Pad berzi i strah investitora
Istovremeno, vodeći američki berzanski indeksi beleže veliki pad. Dau Džons i S i P 500 na putu su da zabeleže najgori mesec od 2022. godine, dok je Nasdak pred najvećim padom u poslednjih godinu dana. Dau Džons je pao oko 10 odsto u odnosu na februarski rekord, čime je ušao u zonu korekcije, dok je S i P 500 oslabio gotovo devet odsto.
Rast cena energije naterao je centralne banke da odustanu od planiranog smanjenja kamatnih stopa, a u pojedinim slučajevima i da razmatraju njihovo povećanje. Analitičari upozoravaju da tržišta ostaju nestabilna i da investitore očekuju dalji nagli pomaci cena.
Pritisak na obveznice i kamate
Pad cena američkih državnih obveznica doveo je do rasta prinosa. Prinos na desetogodišnje obveznice dostigao je 4,48 odsto, što je najviši nivo od jula, pre nego što je blago pao na 4,43 odsto.
Investitori prodaju obveznice zbog straha od inflacije i mogućnosti da američka centralna banka zadrži ili čak poveća kamatne stope. To predstavlja veliki zaokret u odnosu na početak godine, kada se očekivalo njihovo smanjenje.
Stručnjaci upozoravaju da bi neizvesnost mogla da potraje, uz poruku da su tržišta sve više pod pritiskom geopolitičkih dešavanja i da su nagle promene sada nova realnost.
(Blic biznis/cnn)
