Ovih 10 poslova je najlošije plaćeno u Nemačkoj: Zašto ključni poslovi imaju najniže plate i kako država planira da reši jaz

U svetu u kojem troškovi života stalno rastu, teško je zamisliti da postoje zanimanja koja se, uprkos svojoj važnosti, plaćaju veoma skromno. Upravo je to slučaj u Nemačkoj. Mnogi ljudi se bore sa svojim prihodima kako bi sastavili kraj s krajem. Ovih 10 zanimanja, prema pisanju "wmn.de", najlošije su plaćena u Nemačkoj.

Nije tajna da nisu svi poslovi jednako plaćeni. U Nemačkoj postoji niz zanimanja koja, uprkos svojoj društvenoj važnosti, moraju da prežive sa niskim primanjima. Klasičan primer su poslovi čišćenja. Sa prosečnom bruto platom od 2.493 evra za puno radno vreme, nalaze se na samom vrhu najlošije plaćenih zanimanja. Ovi poslovi su ključni za čistoću i higijenu, ali finansijsko priznanje izostaje.

Prema saopštenju Saveznog zavoda za statistiku, na upit jedne grupe građana u Bundestagu, poslovi čišćenja nisu jedini ispod granice pristojne zarade. Poljoprivredna zanimanja slede sa prosečnom bruto platom od 2.531 evro mesečno. Ni u turizmu, hotelijerstvu i ugostiteljstvu situacija nije mnogo bolja: tamo je prosek 2.634 evra. Spisak slabo plaćenih zanimanja je dug i uključuje i hortikulturu, proizvodnju hrane i tekstilnu industriju.

Pregled poslova i iznosa zarada:

1. Čistač/čistačica (2.493 evra)
2. Poljoprivredna zanimanja (2.531 evra)
3. Turizam, hotelijerstvo i ugostiteljstvo (2.634 evra)
4. Hortikultura i cvećarstvo (2.672 evra)
5. Proizvodnja hrane (2.724 evra)
6. Tekstilna i kožarska zanimanja (2.724 evra)
7. Prodajna zanimanja (2.845 evra)
8. Završni građevinski radovi/interijeri (2.845 evra)
9. Obrada plastike i drveta (2.943 evra)
10. Vozači/vozačice (2.999 evra)

Zašto su ovi poslovi tako slabo plaćeni?

Zašto se na ovom spisku nalaze baš zanimanja ključna za funkcionisanje sistema? Na to pitanje nema jednostavnog odgovora. Upravo su ti poslovi važni za društvo, ali nisu dovoljno plaćeni i time ne dobijaju zasluženo priznanje.

Šta učiniti protiv niskih plata?

Jedna od mogućnosti je minimalna satnica, koja prema Nemačkom savezu sindikata trenutno iznosi 12,41 evro po satu. Druga opcija je bezuslovni osnovni dohodak, kako predlaže „wmn.de“. Ta ideja podrazumeva da svi građani, bez obzira na zaposlenje, dobijaju određeni neoporezivi iznos novca. Takav dohodak bi mogao rasteretiti ljude sa niskim primanjima i pružiti sigurnost samozaposlenima.

Samo 43 odsto zaposlenih radi prema kolektivnim ugovorima

Istina o nemačkom sektoru niskih plata: “sistemska važnost” je više marketinški pojam bez finansijskih posledica. Ko zaista želi nešto da promeni, mora da govori o kolektivnim ugovorima, a ne o aplauzu sa balkona.

Samo 43 posto zaposlenih još radi prema kolektivnim ugovorima, a taj udeo opada. Bezuslovni osnovni dohodak ostaje utopija dok nijedna stranka ne razradi njegovo finansiranje. Realnije rešenje su sektorske minimalne plate, poput onih u sektoru nege, gde je donja granica 15 evra. Firme koje se oslanjaju na jeftinu radnu snagu profitiraju od državnih dodataka – skrivene subvencije na teret poreskih obveznika. Neugodna pitanja ostaju: zašto država nadoknađuje razliku umesto da poslodavce obaveže na pravedne plate? Oni koji donose odluke i žele održive poslovne modele, moraju uračunati poštene plate – sve ostalo je izrabljivanje sa rokom trajanja.

(Izvor: Fenix magazin)