Najveći rast minimalnih plata u odnosu na kupovnu moć zabeležen je u Rumuniji i Severnoj Makedoniji, dok su Estonija, Letonija i još neke zemlje zabeležile pad na listi
Samo osam od 29 posmatranih zemalja povećalo je minimalne zarade u prvoj polovini 2026. godine, dok u ostalim one ostaju nepromenjene
Evropske minimalne zarade u drugoj polovini 2026. godine pokazuju velike razlike između zemalja. Dok radnici u nekim zemljama imaju zakonski zagarantovane minimalne zarade veće od 2.000 evra bruto mesečno, u drugima su ispod 500 evra. Prema poslednjim podacima Evrostata, Hrvatska se nalazi u sredini evropske skale sa bruto minimalnom zaradom od 1.050 evra, ali kada se iznosi prilagode kupovnoj moći građana, naš položaj postaje nešto bolji. Podaci Evrostata za period od januara do jula 2026. godine pokazuju da je samo osam od 29 posmatranih evropskih zemalja povećalo bruto minimalnu zaradu.
Istovremeno, inflacija u evrozoni tokom tog perioda iznosila je 3,2 procenta, što znači da su u nekim zemljama radnici sa minimalnom zaradom izgubili deo svoje kupovne moći u realnom iznosu jer rast plata nije pratio rast cena. Najveći porast zabeležen je u Severnoj Makedoniji, gde je minimalna plata povećana za 6,9 odsto, Rumuniji za 6,8 odsto, Estoniji takođe za 6,8 odsto, Belgiji za 5,8 odsto, Grčkoj za 4,5 odsto, Luksemburgu za 2,5 odsto, Francuskoj za 2,4 odsto i Holandiji za 1,9 odsto.
U svim ostalim zemljama, minimalne zarade su ostale iste, izveštava Euronews.
Luksemburg ubedljivo prvi
Kada se gledaju nominalni iznosi, odnosno stvarni bruto iznos plate izražen u evrima, Luksemburg je na vrhu liste sa minimalnom platom od 2.771 evra mesečno.
Slede: Irska sa 2.391 evrom, Nemačka sa 2.343 evra, Holandija sa 2.338 evra, Belgija sa 2.234 evra. Francuska je odmah iza vodećih zemalja sa minimalnom platom od 1.867 evra. U srednjoj grupi su Slovenija sa 1.482 evra, Španija sa 1.425 evra, Litvanija sa 1.153 evra, Poljska sa 1.119 evra, Kipar sa 1.088 evra, Grčka i Portugal sa po 1.073 evra i Hrvatska sa 1.050 evra bruto mesečno. Na samom dnu liste je Ukrajina sa minimalnom platom od samo 169 evra, dok je u Moldaviji 313 evra. Među zemljama Evropske unije, najniža minimalna plata je u Bugarskoj – 620 evra.
Gde je Srbija na listi
Zanimljivo je da nekoliko zemalja kandidata za ulazak u Evropsku uniju ima veće minimalne plate od Bugarske. Turska ima minimalnu od 621 evro, Severna Makedonija 624 evra, Crna Gora 670 evra, a Srbija 743 evra. Malta sa 994 evra, Estonija sa 946 evra, Češka sa 923 evra, Slovačka sa 915 evra i Mađarska sa 906 evra su blizu granice od 1000 evra.
Nominalni iznosi, međutim, ne pokazuju uvek koliko građani zapravo mogu sebi da priušte. Zato Evrostat koristi i indikator standarda kupovne moći (PPS), koji uzima u obzir razlike u cenama između zemalja.
Prema ovom kriterijumu, razlike između zemalja postaju znatno manje. Najviša minimalna zarada u smislu kupovne moći je u Nemačkoj sa 2.164 PPS. Slede Luksemburg sa 2.108, Holandija sa 2.023, Belgija sa 1.922 i Irska sa 1.756 PPS. Francuska, Slovenija, Španija i Poljska takođe prelaze 1.500 PPS.
Srbija i Severna Makedonija ispred sedam zemalja članica EU
Najniža kupovna moć unutar Evropske unije je u Estoniji sa 935 PPS i Letoniji sa 938 PPS, dok su Turska i Bugarska ispod 1.000 PPS. Posebno je zanimljivo da neke zemlje van EU prevazilaze pojedinačne članice EU prema ovom kriterijumu. Severna Makedonija sa 1.142 PPS i Srbija sa 1.094 PPS imaju veću kupovnu moć minimalne zarade od sedam zemalja članica EU, uključujući Maltu, Slovačku, Mađarsku i Češku.
Najveće dobitke ostvarile su Rumunija i Severna Makedonija
Kada se upoređuju nominalne plate i kupovna moć u 27 zemalja, najveće dobitke ostvarile su Rumunija i Severna Makedonija. Rumunija je porasla sa 20. na 12. mesto, dok je Severna Makedonija napredovala sa 24. na 16. mesto. Hrvatska i Bugarska su napredovale za tri mesta, dok je Srbija skočila za pet mesta. Najveći pad zabeležila je Estonija, koja je pala sa 16. na 26. mesto. Letonija, Češka i Kipar su takođe izgubile po četiri mesta. Poseban problem predstavljaju zemlje u kojima su cene naglo porasle, dok minimalne zarade nisu povećane.
Na Malti je inflacija dostigla 8,2 procenta između januara i jula 2026. godine, 5,4 procenta na Kipru i 4,7 procenata u Holandiji. Najveći pritisak osećaju radnici u Turskoj, gde je inflacija između decembra 2025. i juna 2026. godine iznosila čak 17,8 procenata. Pošto Turska sada prilagođava minimalnu platu samo jednom godišnje, radnici koji zarađuju najniže plate gube veliki deo svoje kupovne moći. Turska je posebna u tom pogledu, jer skoro 40 procenata zaposlenih prima minimalnu platu, što je najveći udeo među posmatranim zemljama.
Dok većina evropskih zemalja ima zakonsku minimalnu platu, pet zemalja članica EU nema takav sistem. To su Italija, Danska, Švedska, Austrija i Finska, gde se minimalne plate uglavnom utvrđuju kolektivnim ugovorima između poslodavaca i sindikata.
(Izvor: Euronews)
