Stručnjaci smatraju da sadašnji sistem usporava mobilnost radnika i podržava očuvanje radnih mesta u opadajućim sektorima
Institut takođe poziva na olakšanje priznavanja stranih kvalifikacija i smanjenje birokratskih prepreka za strane radnike
Renomirani ekonomski institut Ifo u Minhenu predložio je drastično skraćivanje perioda isplate naknade za skraćenu radnu nedelju, takozvani Kurcarbajtergeld, što je odmah pokrenulo lavinu diskusija u Nemačkoj o novom udaru na prava radnika. Dok se zemlja suočava sa potrebom za hitnim ekonomskim i socijalnim reformama, stručnjaci tvrde da bi ova mera mogla da ublaži hronični nedostatak radne snage na nemačkom tržištu. Prema njihovoj proceni, trenutni sistem usporava mobilnost radnika i zadržava ih u sektorima koji opadaju.
Objašnjavajući ovu preporuku, ekonomisti ističu da naknada za skraćeno radno vreme „čini potragu za novim poslom manje atraktivnom“, što stvara ozbiljne distorzije na tržištu. „Trenutno se suočavamo sa nedostatkom radne snage u mnogim industrijama, dok istovremeno vidimo visoku nezaposlenost u drugim sektorima“, dalje je objasnio ekonomista Ifoa.
Stručnjaci smatraju da država ne bi trebalo da subvencioniše radna mesta u sektorima koji se smanjuju na duži rok. „U ovoj situaciji, imalo bi smisla smanjiti naknade za skraćeno radno vreme za sektore koji se smanjuju kako bi se radna snaga učinila dostupnom drugim sektorima na srednji rok“, dodaje se u analizi. Inače, ove naknade se trenutno isplaćuju najviše 24 meseca, dok je do 2019. godine gornja granica bila dvostruko kraća, odnosno dvanaest meseci.
„U svom sadašnjem obliku, naknade za skraćeno radno vreme ometaju fleksibilnost tržišta rada i deluju kao privremena subvencija za plate za kompanije“, primetio je stručnjak.
Prekvalifikacija radnika i duboki rezovi u penzionom sistemu
Da bi se olakšao prelazak radnika iz starijih, izumirućih industrija u nove i propulzivne sektore, institut predlaže uvođenje posebnih podsticaja za prekvalifikaciju. Prema planu, veće beneficije bi se isplaćivale isključivo onim osobama sa skraćenim radnim vremenom ili nezaposlenima koji aktivno učestvuju u programima prekvalifikacije ili menjaju posao.
Pored reforme tržišta rada, autori ove sveobuhvatne studije preporučuju niz drugih, prilično nepopularnih mera usmerenih na povećanje ponude radne snage među starijim osobama, ženama i imigrantima. Konkretno, predlaže se ukidanje mogućnosti penzionisanja bez odbitaka za radnike sa izuzetno dugim periodima osiguranja, uz istovremeno povećanje kazni za prevremeno penzionisanje.
Među radikalnijim predlozima bilo je ukidanje prava na zajedničko oporezivanje bračnih parova, mera za koju se smatra da obeshrabruje žene da rade puno radno vreme. S druge strane, kada su u pitanju strani radnici, institut poziva na hitno uklanjanje birokratskih prepreka vezanih za izdavanje radnih dozvola i na znatno brže i jednostavnije priznavanje stranih stručnih kvalifikacija za imigrante.
Inače, Kurzarbeitergeld (KUG) je državna naknada za zamenu zarade koju isplaćuje Nemačka agencija za zapošljavanje u slučajevima kada kompanija privremeno doživi ozbiljan pad poslovanja. Primarni cilj mere bio je očuvanje radnih mesta i sprečavanje masovnih otpuštanja tokom ekonomskih kriza.
Naknada se obračunava na osnovu gubitka neto zarade i isplaćuje se preko poslodavca, pri čemu radnici bez dece dobijaju 60 odsto, a oni sa najmanje jednim detetom 67 odsto izgubljene standardizovane neto zarade. Njeno odobravanje zahteva ispunjavanje strogih kriterijuma, kao što je činjenica da najmanje jedna trećina zaposlenih mora biti pogođena prekidom rada sa gubitkom zarade većim od 10 odsto, uz dokaz da je situacija bila neizbežna.
(Fenix Magazin)
