Našu zemlju, ali i ostatak Evrope, zahvatila je zabrinjavajuća vrućina, a ovaj fenomen je već dobio naziv „toplotna kupola“.
Toplija odeća je konačno odložena, ali su i klima-uređaji počeli da rade punom snagom, ovog puta podešeni na hlađenje.
Nažalost, sa visokim temperaturama dolaze i veći računi za struju.
Postoji nekoliko stvari koje možemo da uradimo kako bismo najbolje rashladili prostor, a da pritom optimalno trošimo novac.
Zašto je podešavanje klime ispod 20 stepeni greška?
Mnogi ljudi tokom vrućina podešavaju klimu na, recimo, 16 stepeni misleći da će tako brže i bolje rashladiti prostor. Međutim, kako nam objašnjava penzionisani inženjer Pavle Pavlović, podešavanje temperature na uređaju ispod 20 stepeni je greška.
„Prosečna domaćinstva kupuju obične trgovačke uređaje koje ni ne mogu da postignu temperaturu od 16 stepeni, posebno ako je napolju 36 stepeni. Sam uređaj, odnosno kompresor, se tehnički opterećuje. Obično klimu treba postaviti na 26 stepeni, mada neki predlažu i 22 stepena. Zašto? Zato što je poenta da se uređaj postavi na optimalnu temperaturu tako da može sam da se isključi kada je dostigne, a tada kompresor miruje. U svakoj drugoj varijanti, klima se opterećuje, a samim tim troši i više električne energije, pa je račun veći“, poručio je Pavlović za EUpravo Zato.
Kako je dodao, kada postavimo uređaj na optimalnu temperaturu, i račun za struju će biti optimalan.
Prema nekim podacima, klime troše tri do pet posto manje energije sa svakim stepenom više na termostatu.
Savet za maksimalnu uštedu struje
Za maksimalnu uštedu energije, stručnjaci preporučuju da klimu ostavite da radi na 26 stepeni.
Osim toga, velika razlika između unutrašnje i spoljašnje temperature ne pogoduje ni našem zdravlju, kao što verovatno i sami primećujemo tokom leta kada se mnogi žale na glavobolje, prehlade i slično.
Predlaže se i da rashladni uređaji rade punom snagom u kraćem vremenskom periodu, a kada se prostorija ohladi, klima se može isključiti, što je bolje nego da radi ceo dan na istoj temperaturi.
Da li će 2026. biti najtoplija godina?
Prva tri meseca 2026. godine bila su među četiri najtoplija otkako postoje merenja, uprkos tome što je fenomen La Ninja delimično ublažio rast temperatura. Istovremeno, zabeležen je i rekordno nizak ledeni pokrivač na Arktiku, zbog čega naučnici upozoravaju da bi tokom jeseni mogao da se razvije snažan, pa čak i "super" El Ninjo.
Prema analizi sajta "Carbon Brief", postoji 19 odsto šanse da 2026. nadmaši 2024. i postane najtoplija godina u istoriji merenja. Klimatski modeli trenutno pokazuju zagrevanje površine mora u tropskom Pacifiku veće od 2°C, što se smatra pragom za super El Ninjo. Ovaj fenomen obično donosi ekstremne vremenske prilike širom sveta, od suša i poplava do intenzivnih toplotnih talasa.
(Izvor: EUpravo Zato)
