Nošenje suvenira iz inostranstva može dovesti do ozbiljnih problema na granici, čak i kada se radi o naizgled bezopasnim predmetima
Pojedine zemlje strogo zabranjuju iznošenje prirodnih suvenira poput peska, školjki ili kamenja, a pravila se razlikuju od države do države
Donošenje suvenira sa putovanja iz inostranstva neretko može izazvati ozbiljne probleme prilikom prelaska granice. Iako prva asocijacija na zabranjene predmete obično jesu slonovača ili tropsko drvo, zakonske nevolje mogu vam doneti i naizgled potpuno bezopasne stvari.
Prirodni suveniri: Pojedine zemlje strogo zabranjuju iznošenje peska, kamenja ili školjki sa svojih plaža. Pravila nisu univerzalna – predmeti koji su u jednoj evropskoj državi sasvim legalni, u drugoj mogu biti pod strogom zabranom. Kako bi pomogao putnicima da izbegnu neprijatnosti i visoke kazne, Austrijski automobilski, motociklistički i touring klub (ÖAMTC) objavio je detaljno saopštenje u kojem precizira šta je (ne)dozvoljeno prenositi preko granice.
Pri uvozu ugroženih životinjskih i biljnih vrsta prete čak i zatvorske kazne. Iz tog razloga bi trebalo izbegavati neobične i egzotične suvenire.
Sporazum o zaštiti ugroženih vrsta (CITES)
Proizvodi od slonovače, tropskog drveta i školjki važe za popularne suvenire sa odmora, ali mogu izazvati ozbiljne probleme. Mnoge životinjske i biljne vrste su ugrožene. Zbog toga Vašingtonski sporazum o zaštiti vrsta CITES od 1973. godine reguliše održivu trgovinu za oko 32.800 biljnih i 5.950 životinjskih vrsta.
Svako ko želi da unese ovakve suvenire u Evropsku uniju (EU) mora posedovati dozvolu za izvoz izdatu od strane CITES organa u zemlji porekla i dozvolu za uvoz austrijskog Saveznog ministarstva. Onome ko unese suvenir bez dozvole preti novčana kazna do 80.000 evra, a moguća je i kazna zatvora do pet godina.
Pravila za suvenire u Evropi
Unutar EU većina suvenira se može prenositi bez posebnih dozvola. Međutim, za posebno zaštićene vrste (npr. određene vrste orhideja) u nekim slučajevima je neophodan sertifikat. U popularnim letovalištima često se nude korali ili džinovske školjke koje potiču iz drugih zemalja. Skeptičan treba biti i kada je reč o nakitu napravljenom od oklopa kornjače.
Pravila po državama: Hrvatska, Italija, Grčka i Turska
Hrvatska: Na hrvatskim plažama postoje zaštićene školjke i morski puževi koji se ne smeju iznositi iz zemlje. Pored toga, neobrađeni tartufi se mogu poneti samo uz odgovarajuću izvoznu dozvolu.
Italija: Ni u Italiji se ne možete poslužiti tek tako: prema podacima Italijanske turističke zajednice (ENIT), tamošnji Pomorski
zakon strogo zabranjuje odnošenje peska i školjki.
Grčka: Ovde je apsolutni tabu uzimanje predmeta sa arheoloških nalazišta. Arheološki predmeti se ne smeju iznositi iz Grčke bez dozvole. Ovo važi i za kamenje koje sami sakupite na arheološkim lokalitetima.
Turska i Češka: U Turskoj i Češkoj izvoz antikviteta je dozvoljen isključivo uz odgovarajuću dozvolu lokalnog Ministarstva kulture.
Carinski limiti i računi
Čak i ako donosite uspomene koje ne krše propise o zaštiti vrsta, trebalo bi da budete oprezni i da svaku kupovinu možete da dokažete računom. U suprotnom, carina će sama proceniti vrednost robe, što može ispasti veoma skupo.
Iz zemalja koje nisu članice EU, putnici koji putuju avionom mogu bez carine uneti robu za ličnu upotrebu u vrednosti do 430 evra. Za one koji putuju drugim prevoznim sredstvima (automobil, voz...) važi limit od 300 evra, dok za putnike mlađe od 15 godina limit jedinstveno iznosi 150 evra. Ako pokušate da prokrijumčarite nešto mimo carine, moraćete naknadno da platite porez, a suočićete se i sa visokim novčanim kaznama.
