"Mladi i roditelji prevoze se istim čamcem do druge obale. Za roditelje to je obala na kojoj treba da ostave odraslo, odgovorno, sigurno i samosvesno mlado biće. Za mlade ista obala je puna neizvesnosti, nepoznatog i straha kako će dalje, ali i izazova da mogu i žele drugačije. Sa obe strane javljaju se pitanja: Da li će moći? Šta dalje sam?" (Najman, A. 2001.)
Adolescencija se posmatra kao prelazni životni period između detinjstva i odraslog životnog doba. Karakterišu je brze fizičke, psihološke i socio-kulturološke promene, koje adolescenti savladavaju u cilju uspostavljanja sopstvenog identiteta i autonomije. U tom periodu dolazi do promene u strukturi porodica, adolescenti teže nezavisnosti u odnosu sa roditeljima i okreću se vršnjacima kao novoj referentnoj grupi u kojoj se traži doživljaj pripadnosti, bliskosti, razumevanja i sigurnosti.
Adolescenti teže da budu nezavisniji, što podrazumeva samostalno donošenje odluka, njihovo sprovođenje u delo, ali i preuzimanje odgovornosti za iste. Promene na socijalnom planu, preraspodela uloga u porodici i potreba za pripadanjem vršnjačkim grupama često podrazumevaju i promene stila životnih navika koje sa sobom nose različite štetne i rizične oblike ponašanja.
Veoma je važno da u situacijama koje zahtevaju pojačanu kolektivnu odgovornost porodično funkcionisanje bude što skladnije, kako bi društvo moglo odgovorno da se izbori sa svim spoljašnim stresorima i faktorima rizka.
Mogućnosti brzog širenja infektivne bolesti izazvane novim oblikom Corona virusa (COVID-19) predstavlja situaciju koja će biti veliki izazov za porodice sa adolescentima.
Na prvom mestu je veoma važno da roditelji razgovaraju sa svojim adolescentima kako bi im pojasnili stepen ozbiljnosti, kao i kolektivne i lične odgovornosti u ovoj situaciji. Razgovor, pojačana kohezija i podela odgovornosti u porodici umnogome može smanjiti rizik od različitih negativnih psiholoških i ponašajnih odgovora na stres koji se susreću u ovakvim situacijama. Kako kod adolescenata tako i kod roditelja najučestalije se javljaju poremećaji sna, napetost, promene raspoloženja, strepnja, smanjen doživljaj bezbednosti, ljutnja kao i pojačani strah od bolesti.
Rizični oblici ponašanja po zdravlje, kao što su pojačano konzumiranje alkohola, duvana, socijalna izolacija, konflikti u porodici i agresivnost dovode kako do slabljenja imunog sistema tako i do nemogućnosti da se psihološki savladaju pojačani zahtevi sredine u kriznoj situaciji.
Prihvatanje brige i nesigurnosti vezano za tok dešavanja i ishod treba uvažiti, podelite medicinsko znanje koje je sa zvaničnih izvora i napravite plan stila zdravih životnih navika u narednim danima koje će omogućiti redukciju stresa i unaprediti i psihičko i telesno zdravlje. Neke od preporuka kako da što efikasnije napravite balans su:
· Roditelji, razgovarajte sa adolescentima kako bi im približili značaj situacije, i potrebe za privremenom izolacijom unutar porodice. Adolescencija je period kada smanjen pristup vršnjačkim grupama pravi poseban distres, imajte razumevanja i napravite strategije kako da vreme bilo samostalno bilo unutar porodice što kreativnije osmislite.
· Adolescenti i roditelji, napravite plan strukture dana koji obuhvata dovoljno sna, uravnoteženu ishranu, fizičku aktivnost, komunikaciju između članova porodice kao i sa bliskim prijateljima putem telefona i društevnih mreža (kako bi smo smanjili mogućnost širenja infekcije)
· Ovo je nova situacija za sve, ne pokušavajte da osmislite nove strategije već koristite poznate koje su vam ranije pomagale da umanjite stress.
· Ne znamo koliko će trajati ova situacija pa je veoma važno da se umirimo, prihvatimo da nema jasnog vremenskog okvira i da funkcionišemo ovde i sada.
· Razmotrite koje vam aktivnosti pričinjavaju zadovoljstvo i koje sada možete primeniti da podignete nivoe “psiholoških snaga”.
· Budite svesni psiholoških granica i rizika od preplavljivanja informacijama i emocijama: moguće je da će vam trebati više vremena da promislite o stvarima i napravite smisao u novim situacijama.
· Izbegavajte dramatični ton i prenaglašavanje situacija koje mogu dovesti do panike kod vaših bližnjih.
· Izbegavajte konzumiranje alkohola, duvana i drugih rizičnih supstanci koje mogu oslabiti vaš imuni sistem i psihološke kapacitete.
· Budite informisani, informišite se sa zvaničnih izvora.
· Delite informacije: roditelji motivišite adeolscente da sa vama podele saznanja koja oni imaju (na primer sa društvenih mreža) i time uvažite i njih i njihovu podjednako validnu ulogu u situaciji krize (pandemije). Adolescenti, pitajte roditelje za njihova saznanja i budite tim u ovoj situaciji.
· Ograničite sebi pristup medijima na nekoliko puta dnevno (preporuka dva puta) i napravite plan raznovrsnih sadržaja koji će vas mentalno stimulisati u narednim danima. Prevelika izloženost samo jednom vidu informacija može dovesti do negativnih ishoda po mentalno zdravlje.
· Komunicirajte, pokušajte da prepoznate kako se osećate i da o tome otvoreno razgovarate unutar porodice. Važno je da jedni drugima članovi porodice budu podrška i imaju razumevanja jedni za druge.
· Preraspodelite dogovore oko kućnih obaveza kako niko ne bi imao utisak “borbe za poziciju moći” unutar porodice već saradnje i saveza.
· Adolescenti često ispituju nova pravila, granice, mogućnosti i imaju doživljaj da su snažniji od izazova sa kojima se suočavaju, odnosno da njih ovakve situacije ne mogu da ugroze. Razgovarajte kako o ličnim rizicima, tako i odgovornosti u zajednici u ovoj novonastaloj situaciji pandemije.
Ukoliko imate poteškoća da se izborite sa mentalnim tegobama možete kontaktirati zvanične brojeve telefona za pružanje podrške i informacija kako da se u pojedinačnim situacijama izborite sa poteškoćama/ odnosno da li i gde da potražite stručnu pomoć.
