Prosečna starost sudija je 54 godine, a čak 35% sudija je između 60 i 70 godina
Od 1. septembra stupaju na snagu izmene zakona koje olakšavaju put do sudijske funkcije i proširuju krug kandidata
Hrvatsko pravosuđe suočava se sa sve većim problemom manjka sudija. Ne samo da ih je sve manje, već su postojeće sudije sve starije, dok interes mladih pravnika za rad u pravosuđu opada. Prema podacima Ministarstva pravosuđa, uprave i digitalne transformacije, u Hrvatskoj trenutno ima 1.669 sudija, a njihova prosečna starost je 54 godine.
Posebno zabrinjava podatak da je čak 35 odsto sudija staro između 60 i 70 godina, dok ih je pre desetak godina u toj starosnoj grupi bilo oko 15 odsto. Istovremeno, udeo sudija između 30 i 40 godina pao je sa 13-14 odsto na svega šest do sedam odsto.
Sve manje mladih želi u pravosuđe
Državni sekretar u hrvatskom Ministarstvu pravosuđa Ivan Crnčec rekao je za RTL da država zbog toga menja način na koji se dolazi do sudijske funkcije. Od 1. septembra trebalo bi da stupe na snagu izmene zakona kojima se pojednostavljuje put do mesta sudije.
Do sada je pravnik, nakon završenog pravnog fakulteta, pripravničkog rada i polaganja pravosudnog ispita, morao da radi kao savetnik na sudu ili u državnom tužilaštvu, a zatim da pohađa Državnu školu godinu dana i položi završni ispit. Tek tada je mogao da konkuriše za mesto sudije. Taj dodatni korak sada više neće biti obavezan.
Promenom pravila trebalo bi da se proširi krug kandidata. Za sudijska mesta moći će da konkurišu tužioci, advokati, javni beležnici, sudijski i tužilački savetnici, kao i advokatski pripravnici sa najmanje dve godine staža. Mogućnost će imati i drugi pravnici koji su najmanje četiri godine radili na pravnim poslovima nakon položenog pravosudnog ispita.
Problem, međutim, nije samo u uslovima za napredovanje već i u tome što sve manje mladih uopšte želi da radi u pravosuđu. Prošle godine u Hrvatskoj je bio raspisan konkurs za 174 pripravnička mesta, ali je popunjeno svega 78.
Kolike su plate sudija
Crnčec je naveo da su plate u hrvatskom pravosuđu značajno povećane tokom prethodne decenije. Pripravnik danas zarađuje oko 1.400 evra, dok je početkom njegove karijere ta plata, preračunato u današnju vrednost, iznosila manje od 400 evra.
Prvostepeni sudija, odnosno sudija opštinskog suda, danas ima platu oko 3.200 evra, dok je pre deset godina zarađivao oko 1.400 evra. Na županijskim sudovima plata je sa približno 2.000 porasla na oko 3.800 evra, dok sudije viših sudova danas primaju oko 4.200 evra.
Pored toga, sudije imaju pravo na božićnicu, tzv. uskrsnicu, regres, poklon za decu, sistematski pregled i naknadu za prevoz. Ipak, uprkos boljim uslovima, interes za pravosuđe očigledno nije porastao.
Manje od 400.000 nerešenih predmeta
Hrvatsko pravosuđe istovremeno pokušava da smanji broj nerešenih predmeta. Od ukupno više od milion predmeta koji se vode kao priliv, veliki deo čine zemljišnoknjižni predmeti koje uglavnom rešavaju zemljišnoknjižni referenti, a ne sudije.
Prema podacima Ministarstva, Hrvatska je danas na manje od 400.000 nerešenih predmeta. Kada je počela pregovore o članstvu u Evropskoj uniji pre oko 20 godina, bilo ih je oko 1,6 miliona, dok je prilikom ulaska u EU broj pao na približno 800.000.
Crnčec navodi i da je Hrvatska po broju sudija u odnosu na broj stanovnika među zemljama sa najviše sudija u Evropskoj uniji, iza je samo Grčka, dok je približno na istom nivou kao Slovenija. Ipak, država ove godine planira raspisivanje konkursa za još 111 novih sudija, kako bi popunila upražnjena mesta i odgovorila na potrebe pojedinih sudova.
(Izvor: net.hr)
