Srbija nije mogla da nadmaši protivnike snagom sistema, već je ponudila jedinstvenu priču koja direktno komunicira sa ljudima kroz sport i muziku.
Pobeda Beograda pokazuje da u međunarodnim nadmetanjima često presuđuje originalna i univerzalno razumljiva poruka, a ne samo veličina kandidata.
Dva dana uoči treće godišnjice izbora Beograda za domaćina Ekspa 2027, podsećamo na dva snažna protivkandidata: špansku Malagu i američki Blumington u Minesoti.
Ponekad se prava veličina pobede vidi tek kada se pogleda ko je stajao sa druge strane. U trci za domaćina specijalizovane izložbe Ekspo 2027, Srbija nije bila sama u lepom društvu simboličnih kandidatura. Bila je u konkurenciji gradova iza kojih su stajali ozbiljni sistemi, velike ekonomije, diplomatske mreže, univerziteti, poslovne zajednice i državne strategije.
Malaga je bila jedan od najozbiljnijih kandidata. Španija je u trku ušla sa gradom koji je već izgradio sliku mediteranskog centra inovacija, turizma, urbanog razvoja i novih tehnologija. Njihova tema „Urbana era: ka održivom gradu“ pogađala je jedno od ključnih pitanja 21. veka: kako će gradovi rasti, a da ne izgube meru po meri čoveka.
Plan je bio veliki. Na 25 hektara izložbenog prostora i u široj zoni od oko 80 hektara trebalo je da se predstavi model održivog grada. Govorilo se o milijardama evra ekonomskog efekta, desetinama hiljada radnih mesta i novom urbanom nasleđu za Andaluziju. Malaga nije nudila samo događaj. Nudila je gradsku transformaciju.
Iza kandidature je stajala cela Španija. Lokalna vlast, Andaluzija, poslovni sektor, univerziteti, nacionalna diplomatija. U priču su se uključivali najviši državni predstavnici, a dodatnu svetsku prepoznatljivost davao joj je Antonio Banderas, najpoznatije lice Malage pred globalnom publikom.
Sa druge strane Atlantika, Blumington u Minesoti imao je sasvim drugačiju ambiciju. Kandidatura Sjedinjenih Američkih Država nosila je težinu velikog povratka. Amerika, zemlja koja je oblikovala istoriju svetskih izložbi, želela je da se posle nekoliko decenija vrati u porodicu velikih Ekspo domaćina.
Tema Minesote, „Healthy People, Healthy Planet: Health and Well-Being for All“, bila je precizno izabrana za vreme u kojem se svet još oporavljao od zdravstvenih kriza i sve jasnije suočavao sa klimatskim pritiscima. Zdravlje ljudi, zdravlje planete, nauka, medicina, inovacije, ekologija. Teško je bilo zamisliti temu koja ima širi globalni okvir.
Lokacija je takođe imala američku logiku velikog formata. Blizina Mall of America, desetine miliona posetilaca godišnje, međunarodni aerodrom, razvijena urbana infrastruktura i plan da prostor posle Ekspa preraste u novo jezgro inovacija i preduzetništva.
Posebnu snagu kandidaturi davala je široka politička podrška. Retko se dešava da se oko jedne međunarodne kandidature okupe različiti politički nivoi, biznis, akademska zajednica i diplomatska mreža jedne zemlje veličine Sjedinjenih Američkih Država. I upravo zato je trka bila ozbiljna. Malaga je govorila jezikom održivog grada. Minesota je govorila jezikom zdravlja i planete. Oba kandidata imala su teme koje su zvučale važno, savremeno i globalno.
Beograd je morao da pronađe drugačiji put. Srbija nije mogla da se takmiči sa Amerikom veličinom sistema, niti sa Španijom snagom evropskog urbanog brenda. Mogla je da ponudi ono što se ne meri lako, ali se prepoznaje brzo: ideju koja se obraća čoveku direktno. Sport i muzika nisu bili dekor srpske kandidature. Bili su njena suština. Jer, dok se o urbanizmu i zdravlju često govori jezikom stručnjaka, sport i muzika otvaraju vrata svima. Publici, deci, mladima, umetnicima, sportistima, školama, porodicama, državama koje dolaze da se predstave i posetiocima koji dolaze da dožive svet na jednom mestu.
Zato će 21. jun ostati datum kada se pokazalo da u međunarodnoj utakmici ne pobeđuje uvek najveći. Pobeđuje onaj ko u pravom trenutku ponudi poruku koju drugi razumeju kao svoju.
Detaljnije informacije o Ekspo 2027 Beograd mogu se pronaći na LINKU.
