Novina Zakona o trgovini počela je da važi od 31. januara prema kojoj svaki proizvod mora da ima bar-kod ili kju-ar kod, preko kojih i kupci mogu da otkriju sve podatke o proizvodu. U praksi, to važi delimično i samo za robu sa ambalažom.
Kako je najavilo Ministarstvo trgovine, primenom ove uredbe potrošači bi trebalo da nakon instaliranja aplikacije na telefonu skeniraju bar-kodove ili neku drugu oznaku kao što je kju-ar kod i saznaju poreklo proizvoda i osnovne podatke o njemu. U bliskoj budućnosti, skeniranje kju-ar koda značilo bi i plaćanje robe.
Međutim, drugačiju sliku ekipa "Blica" zatekla je u prodavnicama. Aplikacija za skeniranje i bar i kju-ar kodova je napretek, besplatne su, potrebno je samo preuzeti neku sa bilo koje onlajn prodavnice (Gugl ili Epl). Jednu takvu smo i mi odabrali i krenuli u jedan od većih marketa.
Kju-ar kod je potpuna nepoznanica za naše prodavnice, pa jedino što je bilo dostupno na proizvodima bio je bar-kod. Prvi na proveri našao se upakovan hleb. Dobili smo ime proizvođača, ko je distributer, koji tip brašna je u pitanju. Isto to smo mogli da saznamo i na ambalaži koja je navedena. Slično je bilo i sa čokoladom, upakovanom tortom. Bar-kod očitao je podatke sa deklaracije.
Međutim, bezuspešno smo pokušali da pronađemo bilo kakav kod na voću i povrću, pa samo tako ostali i bez informacije da li je ono što kupujemo domaće ili uvozno.
Osim voća i povrća, čak i hleb mora imati kod, ali kako su nam objasnili u jednoj pekari u Nišu, oni nemaju kodove jer im niko nije tražio.
U Uniji potrošača objasnili su za "Blic" da se član Zakona o trgovini odnosi na sve proizvode u maloprodaji, što uključuje i pekarske proizvode, ali i prodaju voća i povrća, kao i rinfuzne robe, koji moraju imati bar-kod ili kju-ar kod.
- Mašinski čitljiva oznaka, odnosno bar-kod ili kju-ar kod je važan jer se na bazi njega dobijaju najvažniji podaci o proizvodu, njegovom poreklu, proizvođaču, distributeru, način na koji se proizvod čuvao i dr. Ova novina treba da omogući potrošačima da kad instaliraju aplikaciju na svom smart telefonu, mogu da skeniraju bar kodove ili neku drugu mašinski čitljivu oznaku kao što je kju-ar kod i vide odakle je taj proizvod, da nađu osnovne podatke o tom proizvodu. Obaveza obeležavanja proizvoda mašinski čitljivim kodom se ne odnosi na ugostiteljske objekte, odnosno pripremljene hrane u ugostiteljskim objektima ili, na primer, sladoleda u poslastičarnicama, ali ako se u sklopu takvih objekata prodaju upakovani kolači i torte, onda ovi proizvodi na pakovanju moraju imati bar-kod ili kju-ar kod - objašnjavaju nam u Uniji potrošača. Međutim, ni oni nemaju objašnjenje zašto to baš ne funkcioniše u praksi.
Kod ne zamenjuje deklaraciju
Iz Ministarstva trgovine odgovorili su nam da je suština uvođenja mašinski čitljivih oznaka, zapravo, kodiranje informacija o robi za praćenje kretanja kroz lanac snabdevanja.
- Zakonom o trgovini propisano je da roba u trgovini na malo mora da ima deklaraciju koja sadrži podatke o nazivu i vrsti robe, tipu i modelu u skladu sa prirodom robe, količini, poslovnom imenu proizvođača, a za robu iz uvoza poslovnom imenu uvoznika i zemlji proizvodnje. Osim toga, mora biti označena mašinski čitljivom oznakom. To nije zamena za deklaraciju - objašnjavaju.
