Restorani na Jadranu prazni, ugostitelji u problemu: "Mislili smo da ovako možemo večno"

U junu je u restoranima jelo i pilo više ljudi nego prošle godine, prema podacima Poreske uprave. Broj izdatih računa u kafićima i restoranima povećan je za 2,65 odsto, a na hranu i piće potrošeno je 6,62 odsto više. Međutim, ugostitelji tvrde da su im tog meseca restorani bili prazniji nego prethodnih godina.

Kratka šetnja centrom Zagreba, u špicu sezone, zabeležila je situaciju: restorani su bili relativno puni oko 20:30, tokom večere. Iako se moglo ugrabiti prazan sto, svi poznatiji lokali na Tesli, Petrinjskoj, Cvjetnoj i Tkalčićevoj bili su prepuni, a praznih restorana je bilo samo nekoliko.

Međutim, u Splitu, na Šperunu, samo 30 metara od rive, Ivona Cokarić iz "Tratorije Tinel," koja radi tokom cele godine, kaže da primećuje manje gužve nego prethodnih godina. Cokarić smatra da je Svetsko prvenstvo oduzelo mnogo gostiju, a njen restoran je tek u junu zabeležio znatno manji prihod nego prošle godine.

„Pratimo jul, za sada je još uvek u padu, videćemo sve na kraju. Prilagođavamo se, moje cene su iste kao prošle godine, a imamo i dnevne obroke koje se ne isplati kuvati kod kuće“, kaže Cokarić, koja se nada da bi avgust mogao da donese bolje brojke: „Najvažnije mi je da mogu da platim račune i svoje zaposlene, na poslednjem sam mestu, ali nikada nisam radila više nego sada.“

„Prošle godine smo tek od sredine avgusta počeli malo bolje da radimo, ali sezona je duga. Po mom mišljenju, trenutno ima manje gostiju. Možda su umorni od Splita, možda više vole da idu na ostrva, ali ranije sam uvek kroz prozor svog restorana videla šuštanje ljudi, a sada toga nema“, dodaje ona.

Medak o situaciji u Zagrebu

Marin Medak, jedan od naših najistaknutijih ugostitelja i kuvara, otvoreno u intervjuu za Indeks kaže da se nedostatak turista u njegovim zagrebačkim restoranima osetio u junu, ali to pripisuje i Svetskom prvenstvu.

„Mislim da je gomila ugostitelja prihvatila da je Svetsko prvenstvo u toku i da je mnogo Hrvata otišlo u SAD, a oni su bili naši tipični potrošači. Primetili smo da se manje kreće u Zagrebu, da je manje gostiju i da su stvari gore“, kaže on, a zatim navodi konkretne podatke za Bar&Ton i RužMarin Bistro, koje vodi. „Bar&Ton je imao otprilike isti jun jer je noviji i nije toliko renoviran, ali RužMarin Bistro, koji postoji već 15 godina, imao je slabiji jun nego prošle godine.“

Zagreb se ni na koji način ne može porediti sa Jadranom, smatra Medak. On kaže da je Jadran poslednjih godina bio pun turističkih zamki, sezonskih ugostiteljskih objekata koji posluju na vrhunskim lokacijama, sa ogromnim zakupninama, pa im je cilj da ostvare maksimalan prihod na račun kvaliteta.

Većina su turističke zamke na Jadranu

Prema Medaku, samo 10 odsto restorana na Jadranu radi odličan posao i nudi najbolju moguću uslugu i kvalitet gostima, a 20 odsto njih su restorani koje bismo nazvali „best-baj“ restorani. On kaže da su sve ostalo turističke zamke.

„Po mom mišljenju, turističke zamke su najveća moguća glupost koja postoji jer podrazumevaju ogroman trošak. Morate svake godine osnivati nove timove, edukovati ih i staviti u funkciju. Taj režim rada „uključivanje-isključivanje“ nema nikakve veze sa mozgom, divim se ljudima koji tako rade“, kaže on. „Definitivno ih ima mnogo, i po mom mišljenju ne daju dobru poruku niti vrednost. Ne idem u takve objekte, ne verujem im i ne želim da ostanem tamo.“

Međutim, Medak smatra da je razlog skupih restorana sa lošim kvalitetom ponude, što bi, barem na Jadranu, moglo biti faktor da ljudi ređe odlaze u restorane, previsok PDV. Iako bi, na primer, Italija trebalo da nam bude glavni konkurent, tamošnji ugostitelji plaćaju PDV od 10 odsto, što im ostavlja mnogo više prostora za dalja ulaganja i, na kraju krajeva, čistu dobit.

„Nismo konkurentni“

„Kada se podvuče crtica, italijanskom ugostitelju koji ostvari milion evra prihoda godišnje ostaje 80 hiljada evra više samo na razlici PDV-a. Nikada nisam imao takav profit u jednoj godini, mogu samo da sanjam o tome. Jednostavno nismo konkurentni“, kaže on.

„Mi smo robovi PDV-a i ovako ne možemo napred, situacija će biti samo gora i gora. Određeni objekti će se zatvoriti i nikada se više neće otvoriti jer im to nije profitabilno, a oni koji ostanu otvoreni imaće samo još veće cene“, dodaje on.

Međutim, Medak ne veruje da je moguće sniziti očekivanja u celom lancu ugostiteljstva zbog gore navedenih razloga.

„Smanjenje očekivanja je nerealno“

„Svi moji dobavljači i stanodavci su podigli cene, a plate radnika su drastično porasle. Samo mi je PDV u proseku 18 odsto, a u kafićima je još veći. Smanjenje cena i očekivanja je nerealno“, kaže on.

S druge strane, ekonomski stručnjak Neven Vidaković ne slaže se da je PDV kriv za ovu situaciju. Kako je rekao za Indeks, sa smanjenim PDV-om, cene bi ostale iste, a profit ugostitelja bi se samo povećavao.

"Ne možemo imati 30 odsto ekonomije koja živi od dva meseca prihoda godišnje", kaže Vidaković, referišući se na sezonske ugostitelje i obrte.

Vunić iz Zijavice: Vidi se da nema ljudi

Stiven Vunić, pobednik „Kuvarske igre“ i vlasnik čuvenog restorana Zijavica u Mošćeničkoj Dragi, takođe priznaje nedostatak turista.

„Oseća se generalno; vidi se da je sezona slabija, posećenost nije ni blizu onoj kakva je bila u junu prošle godine. U Zijavici nije bilo razlike u prihodima, čak smo i više radili, više se oseća u drugim barovima. Ali nema toliko turista na ulicama, niko ne može reći da je bolje, vidi se da nema ljudi“, napominje Vunić, koji smatra da je problem kriza u celoj Evropi, koja se prirodno prelila i na Hrvatsku.

„Međutim, regioni su ciljali na usko tržište, nisu gledali šire. Da smo to uradili, imali bismo turiste iz mnogo više zemalja u Hrvatskoj, a mi smo se fokusirali na Nemačku, Italiju, Austriju i slična tržišta, iz kojih nema više gostiju u tolikoj meri. Mislili smo da to možemo zauvek“, smatra Vunić.

Šuljić iz Boškinca: Scena se menja

Boris Šuljić, vlasnik Boškinca na ostrvu Pag, kaže da su u junu imali nekoliko događaja kojima su uspeli da nadoknade nedostatak interesovanja.

„Scena se menja, navike i interesovanja gostiju se menjaju mnogo brže nego što smo mislili. S druge strane, navike onih koji donose pravila menjaju se tek kada vide da gori vatra“, kritičan je ugostitelj prema potezima države, ali ne veruje da će se desiti nešto dramatično.

„Oni koji nude kvalitetne proizvode i usluge prvi plaćaju ceh jer ne mogu da nadoknade manjak lošijom radnom snagom ili proizvodima iz supermarketa. I dalje moramo da kupujemo skupu jagnjetinu i škampe, tako možemo biti 'perjadnik društva'“, smatra on.

Fernetič iz San Roka: Predsezona je bolja

U hotelu i restoranu San Roko Tee Fernetič u Brtonigli, u junu ove godine bilo je više rezervacija „u poslednjem trenutku“ nego ikada ranije.

„Jun je bio generalno bolji nego prošle godine, ali smo imali prazninu u poslednjoj nedelji. Što se tiče restorana, moja percepcija je da ima mnogo manje ljudi. Ne mislim da je naša ponuda konkurentna u špicu sezone, previše smo slični drugim zemljama i prilično smo skupi“, kaže Fernetič.

„Nije slučajno da u predsezoni i postsezoni, kada je ponuda prepoznatljiva jer je čine vinarije i hoteli, uspevamo da privučemo kvalitetnije goste. Naša špic sezone je masovni turizam, odstupili smo od ponude. Hrvatska je mnogo zanimljivija turistima kada ponudu čine manji, autentični objekti“, dodaje on.

Više je računa, a ugostiteljski objekti imaju manje prihode

Na kraju, ekonomski stručnjak Neven Vidaković za Indeks je stručno objasnio suštinu priče. S obzirom na podatke koje imamo od Poreske uprave, a koji pokazuju da je potrošnja povećana, odgovor na pitanje zašto su prihodi ugostiteljskih objekata pali je jednostavan.

„Kako nam cene rastu, gubimo konkurentnost u odnosu na druge zemlje poput Nemačke, gde je kurs isti kao i naš, ali je inflacija niža. Što smo skuplji, privlačimo siromašnije turiste, a umesto u skupe restorane idu u ćevabdžinice“, sumirao je Vidaković.

Naša konkurentnost nikada nije brže padala od ulaska u evrozonu, što potvrđuju i podaci Hrvatske narodne banke (HNB), naglašava Vidaković, zbog čega veruje, kao i ugostitelji sa kojima smo razgovarali, da će neki uskoro biti primorani da zatvore svoja vrata.

„Tako je u svakom drugom ludom ekonomskom procesu. Neko mora da plati cenu. Kao što sam rekao pre pet godina, laganju je došao kraj“, zaključuje.

(Izvor: Index.hr)