Međunarodni dan žena, 8. mart, nastao je kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena
Iako su obrazovanije, žene se suočavaju sa 'staklenim plafonom', a firme s više žena na rukovodećim pozicijama su profitabilnije
Međunarodni dan žena, 8. mart, nastao je kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost, a prvi put su ga obeležile tekstilne radnice protestujući zbog loših uslova rada i niskih plata u Njujorku. Iako se danas ovaj praznik često svodi na darivanje cveća, statistika pokazuje da suštinska ekonomska ravnopravnost na tržištu rada u Srbiji i svetu i dalje nije dostignuta.
Manje plate i niže penzije
Zvanični podaci za Srbiju pokazuju da su žene plaćene u proseku 8,8 odsto manje od muškaraca. Iako ovaj procenat svrstava Srbiju među zemlje sa nižim prosečnim platnim jazom u Evropi, razlike drastično rastu kada se posmatra stepen obrazovanja.
Platni jaz je najveći kod zaposlenih sa najnižim stepenom obrazovanja i iznosi čak 21,2 odsto, dok je kod visokoobrazovanih 17,9 odsto. Kod zanatlija razlika ide i do 23,8 odsto u korist muškaraca.
Ova razlika u zaradama tokom radnog veka direktno se preliva i na starost – žene u Srbiji u proseku primaju penziju koja je za 17 odsto niža u odnosu na prosečnu penziju muškaraca.
"Nevidljiva" ekonomija vredi 21,5 odsto BDP-a
Ono što zvanična statistika zarada ne beleži jeste neplaćeni kućni rad. Podaci pokazuju da žene u Srbiji, bez obzira na zaposlenje, dvostruko više vremena provode u kućnim poslovima u odnosu na muškarce.
Ova "nevidljiva" ekonomija brige i nege (održavanje prostora, priprema hrane, briga o deci i starima) vredi čak 21,5 odsto BDP-a Srbije. Zaposlene žene u Srbiji svakodnevno rade neplaćene poslove više od četiri sata, što znači da ih po povratku sa posla čeka takozvana "druga smena" za koju ne dobijaju nadoknadu.
Pored toga, 94 odsto žena koje rade skraćeno radno vreme to čini zbog brige o deci i porodici, dok je kod muškaraca taj procenat samo 6 odsto.
Stakleni plafon i profitabilnost ženskog liderstva
Iako su žene u Srbiji u proseku bolje obrazovane od muškaraca, one se često suočavaju sa fenomenom "staklenog plafona", odnosno otežanim pristupom najviše plaćenim poslovima. Praksa pokazuje da napredovanje žena i dalje predstavlja veliki izazov i da velike kompanije mnogo ređe vode žene.
Paradoksalno, istraživanja su potvrdila da su žene bolje u čak 13 od 16 veština koje odlikuju najbolje menadžere (poput preuzimanja inicijative i poštenja), te da su kompanije koje imaju više od 30 odsto žena na rukovodećim pozicijama dokazano profitabilnije.
Podrška ženskom preduzetništvu
Kao jedan od načina da se ekonomska slika popravi, država sprovodi programe podrške. Vlada Srbije je nedavno usvojila Uredbu o utvrđivanju programa podrške za razvoj preduzetništva žena na selu u 2026. godini, za šta je izdvojeno 50 miliona dinara. Cilj je podsticanje ženskog preduzetništva i zapošljavanja u seoskim područjima, čime se direktno poboljšava njihov ekonomski i društveni položaj.
Rodna ravnopravnost, nije samo "žensko pitanje" već ozbiljan ekonomski imperativ – jer, kako poručuju sindikati, kada žene napreduju ekonomski, zajednica jača, a društvo postaje otpornije.
