Sudska presuda protiv „Mete“ i „Jutjuba“ ponovo je otvorila pitanje uticaja društvenih mreža, a najnovija istraživanja pokazuju da čak i kratka pauza od telefona može da „vrati“ mozak u stanje mlađe kognitivne funkcije i poboljša pažnju i mentalno zdravlje, piše RTS.
Na nedavno završenom suđenju protiv „Mete“ i „Jutjuba“, dvadesetogodišnjakinja je opisala poroti kako je izgubila kontrolu nad svojim životom zbog društvenih mreža.
Rekla je da je počela kao dete, a s vremenom se navika toliko proširila da je ispunila gotovo svaki slobodan trenutak – kasne noći su se pretvarale u rana jutra, a san je postepeno nestajao. Pokušavala je da prestane, ali bi se uvek vraćala u začarani krug iz kojeg nije mogla da pobegne. Kako je potreba rasla, tako su rasli i njeni problemi: anksioznost, depresija i sve veća opsesija sopstvenim izgledom.
„Želela sam stalno da budem na mreži“, svedočila je mlada žena, pre nego što je porota proglasila kompanije odgovornim i naložila im da joj isplate šest miliona dolara odštete.
Presuda u Kaliforniji i još jedan slučaj u Novom Meksiku u martu predstavljaju prekretnicu u dugogodišnjim naporima da se kompanije iz Silicijumske doline pozovu na odgovornost za proizvode za koje kritičari tvrde da su dizajnirani da izazivaju zavisnost, poput duvana ili kockanja.
Sud je potvrdio ono što nauka odavno zna.
Naučna istraživanja su išla u korak sa sudskim odlukama. Sve više studija povezuje intenzivno korišćenje društvenih mreža ne samo sa pogoršanjem mentalnog zdravlja, već i sa merljivim kognitivnim efektima – na pažnju, pamćenje i koncentraciju – koji u nekim slučajevima podsećaju na ubrzano starenje.
Nauka takođe pokazuje da imamo više kontrole nego što mislimo kada je reč o preokretanju ove štete, a rešenje je iznenađujuće jednostavno: napravite pauzu.
Dve nedelje bez interneta – veliki efekat.
Prosečan Amerikanac, prema anketama, provodi oko četiri i po do pet sati dnevno na telefonu, a čak i ako neko koristi telefon manje, dva do tri sata dnevno, to je i dalje oko mesec i po dana godišnje bez bavljenja bilo čim drugim.
„Svi mi imamo donekle nezdrav odnos sa svojim telefonima“, kaže Kostadin Kušlev, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu Džordžtaun.
„Digitalni detoks“ može zvučati kao prolazni trend. Ali u jednoj od najvećih studija do sada, objavljenoj u PNAS Nexus, u kojoj je učestvovalo više od 467 ljudi prosečne starosti 32 godine, čak i kratko vreme provedeno na digitalnom detoksu donelo je iznenađujuće rezultate – praktično je izbrisalo deceniju kognitivnog pada povezanog sa starenjem.
Noa Kastelo, vanredni profesor na Poslovnom fakultetu Univerziteta Alberta, rekao je da je studija proistekla iz njegovog ličnog iskustva. Sada tridesetpetogodišnjak, Kastelo je prvi pametni telefon dobio kada je krenuo na fakultet i svestan je kako je to uticalo na njegovo vreme: „Ove tehnologije mogu ometati aktivnosti koje su ranije bile zanimljive, poput večere sa prijateljima.“
Tokom 14 dana, učesnici su koristili komercijalno dostupnu aplikaciju Freedom da blokiraju pristup internetu na svojim telefonima. I dalje su mogli da zovu i šalju poruke, što je u suštini pretvorilo pametni telefon u „glupi“ telefon.
Njihovo vreme provedeno na mreži smanjilo se sa 314 minuta na 161 minut, a do kraja perioda učesnici su imali poboljšanja u održavanju pažnje, mentalnom zdravlju i opštem osećaju blagostanja.
Poboljšanje održive pažnje bilo je otprilike jednako kao i 10 godina opadanja povezanog sa starenjem, primetili su istraživači, a efekat intervencije na simptome depresije bio je veći nego kod antidepresiva i sličan onom kod kognitivno-bihejvioralne terapije.
Efekti i kod onih koji „prekrše pravila“
Ali dve stvari su posebno iznenadile Kastela i Kušleva, koautore studije: čak i oni koji su varali i kršili pravila, nakon nekoliko dana su imali pozitivne efekte od prekida; a u izveštajima nakon dve nedelje, mnogi su izjavili da su pozitivni efekti trajali.
„Dakle, ne morate nužno da se ograničavate zauvek. Čak i delimična digitalna detoksikacija, čak i na nekoliko dana, izgleda da ima efekta“, napominje Kušlev.
Zašto su telefoni „opasniji“ od računara
Istraživači prave razliku između korišćenja interneta na telefonima i računarima, pri čemu su telefoni mnogo gori. Kušlev kaže da je korišćenje telefona „kompulzivnije i bezumnije“. Sa telefonom, ljudi mogu biti na društvenim mrežama dok šetaju, gledaju film ili razgovaraju sa nekim i slično.
To u osnovi prekida sve druge aktivnosti. U svim tim slučajevima, istraživači su otkrili da dok ste na telefonu, ne obraćate dovoljno pažnje na društvenu aktivnost u kojoj učestvujete i manje uživate u njoj.
„Čak i malo ometanja tokom tih aktivnosti smanjuje ono što ste mogli da doživite u emocionalnom kvalitetu iskustva – donoseći manje zadovoljavajuće razgovore, manje zadovoljavajuće odnose“, ističe Kušlev.
Kompanije uzvraćaju žalbama
U slučaju žene koja je tužila „Metu“ i „Jutjub“, porotnici su doneli presudu protiv kompanija sa 10 glasova za i dva protiv, nakon što su se danima borili sa dokazima.
Nakon toga, „Meta“ je odmah najavila da će se žaliti na obe presude. Kompanija je saopštila da preduzima korake kako bi zaštitila mlade korisnike svojih sistema i negirala je optužbe. Portparol „Jutjuba“ je slično rekao da će se žaliti, navodeći da je to „odgovorno izgrađena striming platforma, a ne društvena mreža“.
Problem „Zlatokosa“ – nije isto za sve
Istraživanje digitalnih detoksa i načina na koji ih treba definisati još je u ranoj fazi, što otvara pitanja o tome da li bi ciljaniji pristupi – blokiranje društvenih mreža samo na nekoliko sati ili ograničavanje mobilnog interneta u određeno doba dana ili dane u nedelji – mogli biti jednako efikasni, prenosi RTS.
U novembru, studija Harvarda objavljena u časopisu JAMA Network Open, sprovedena na skoro 400 ljudi, pokazala je da čak i kratka pauza može napraviti merljivu razliku: nakon samo jedne nedelje smanjene upotrebe pametnih telefona, učesnici su prijavili pad anksioznosti (16,1%), depresije (24,8%) i nesanice (14,5%). Drugi eksperimenti ukazuju na isto – bilo da se radi o smanjenju korišćenja društvenih mreža za sat vremena dnevno tokom jedne nedelje ili o ukidanju samo Fejsbuka i Instagrama.
Rastuća zabrinutost zbog efekata društvenih mreža navela je neke vlade da uvedu ograničenja za mlade korisnike – Australija je, na primer, ograničila pristup deci i tinejdžerima, a slični predlozi pojavili su se u delovima Evrope i Sjedinjenih Država.
Ali Džon Torus, vanredni profesor i psihijatar na Medicinskom fakultetu Harvard i glavni autor studije JAMA Network Open, kaže da istraživanja ukazuju na nijansiraniju stvarnost: nisu svi pogođeni na isti način.
Glavni izazov, kaže on, jeste identifikovati ko je najranjiviji – i zašto.
Tokom protekle decenije, dodaje Torus, dokazi su počeli da liče na problem „Zlatokosa“.
„Za neke ljude, njihova upotreba je previše ili premalo, a za druge je baš kako treba. Veoma je važno identifikovati kome to šteti“, kaže Torus, koji takođe vodi odeljenje za digitalnu psihijatriju u Medicinskom centru Bet Izrael Dikones.
Nova istraživanja i globalna pitanja
Među grupama koje on i njegov tim proučavaju su oni koji su skloniji onome što naučnici nazivaju „društvenim poređenjem“ ili procenjivanju sebe u odnosu na druge – posebno po izgledu – i zbog toga se osećaju lošije; oni kojima je san poremećen; i oni koji se okreću internetu kako bi nadoknadili nedostatak povezanosti u svom oflajn životu.
Veća studija – koja obuhvata više od 8.000 učesnika iz 23 zemlje – trenutno je u toku. Predvodi je Stiven Ratje, budući asistent profesora računarstva na Univerzitetu Karnegi Melon, a delimično je finansira Nacionalna naučna fondacija. U njoj se od učesnika traži da ograniče korišćenje TikToka, Instagrama, Iksa i Fejsbuka na ne više od pet minuta po aplikaciji dnevno tokom dve nedelje. Prikupljanje podataka traje do septembra, a rezultati se očekuju početkom sledeće godine.
Jedno od pitanja na koje studija želi da odgovori jeste da li je obrazac primećen u ranijim istraživanjima značajan: da Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje doživljavaju ozbiljnije negativne efekte od korišćenja pametnih telefona.
Ratje je oprezan u objašnjavanju zašto. Jedna mogućnost, kaže, jeste kulturna – život u veoma individualističkim, perfekcionističkim društvima može pojačati psihološki pritisak. Ta ideja se poklapa sa širim istraživanjima koja pokazuju da su anksiozni poremećaji češći u zemljama sa visokim prihodima nego u onima sa nižim.
„To ukazuje na nešto o nivou stresa na tim mestima – koliko su konkurentni. Ali na kraju, to je i dalje velika misterija“, zaključuje Ratje.
(Izvor: RTS, Washington Post)
