Brana Idbar u Bosni i Hercegovini smatra se jednim od najvećih inženjerskih neuspeha bivše Jugoslavije
Umesto da služi energetskoj zaštiti, brana je nakon neuspeha pretvorena u put koji danas vodi prema selu
Dok se mnogi infrastrukturni projekti iz perioda Jugoslavije i danas smatraju vrhunskim graditeljskim dostignućima, brana Idbar u Bosni i Hercegovini stoji kao spomenik jednom od najvećih inženjerskih neuspeha bivše države.
Smeštena nedaleko od Konjica, na reci Bašćici, ova ogromna betonska konstrukcija decenijama privlači pažnju stručnjaka koji analiziraju kako je tako ambiciozan projekat mogao potpuno da podbaci.
Ambiciozan projekat koji je završio pucanjem konstrukcije
Brana je izgrađena 1959. godine u dolini ispod planine Prenj. Zanimljivo je da njena primarna svrha nije bila proizvodnja električne energije, već zaustavljanje velikih količina nanosa koje je bujična reka Bašćica donosila u Jablaničko jezero.
Cilj je bio da se spreči zatrpavanje sedimentom, ali uprkos ogromnim uloženim finansijskim sredstvima, rezultati su izostali.
Problem je nastao odmah po završetku izgradnje. Projektanti nisu predvideli silinu Bašćice, koja je nadošla tolikom brzinom da se voda počela prelivati preko brane.
Usled ekstremnog pritiska, konstrukcija je napukla, a katastrofa je izbegnuta samo zahvaljujući tome što se na sredini brane otvorila velika pukotina, koja je i danas jasno vidljiva.
Umesto energetske zaštite, dobili su put za selo
Nedugo nakon što je projekat proglašen neuspešnim, usledio je bizaran preokret. Meštani su sami probili dodatni prolaz kroz branu, a upravo tim putem danas prolazi glavna saobraćajnica koja vodi prema selu Idbar.
Prizor je i danas gotovo nestvaran: usred guste šume uzdiže se golema betonska građevina viša od 30 metara, kroz koju prolazi uska cesta. Lokalno stanovništvo je ovu strukturu svojevremeno prozvalo „betonskom nemani“, a ona danas služi isključivo kao svojevrsna kapija ka selu koje i dalje neguje svoju tradiciju.
Ko je kriv za milionski promašaj?
Stanovnici Idbara tvrde da su jedino oni znali koliko Bašćica može biti opasna, ali da im tokom 1950-ih niko nije verovao. Za glavni investicioni promašaj krivi se i nedostatak iskustva.
Naime, radove je izvodilo Željezničko građevinsko preduzeće broj 1 iz Sarajeva, koje pre ovog projekta nije imalo nikakvog iskustva u izgradnji brana.
Oko celog slučaja godinama su kružile razne teorije i glasine, uključujući i netačnu priču da je glavni projektant, inženjer Dušan Milanović, počinio samoubistvo zbog neuspeha.
Iako su stručnjaci iz Srbije branili Milanovića, a kolege iz Bosne i Hercegovine ga smatrale odgovornim za propuste, činjenica ostaje da je brana Idbar, i šest decenija kasnije, simbol velikih ambicija koje su završile kao skupi promašaj.
