Iako je vest možda stigla iznenada, tek dan i po uoči prve zvanične posete Srbiji ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, njegov dolazak nije potpuno bez uvoda.
Zvaničnici Srbije i Ukrajine u poslednje vreme imali su niz kontakata.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u julu posetio Kijev u okviru samita Jugoistočne Evrope, dok su u Beogradu bili Ruslan Stefančuk, predsednik ukrajinske skupštine i Taras Kačka, zamenik premijera Ukrajine.
Prethodno je 2024. u prestonici Srbije, u društvu tadašnjeg šefa diplomatije Dmitra Kulebe, boravila i Olena Zelenska, supruga predsednika Ukrajine, na poziv supruge predsednika Vučića.
I to sve dok Srbija u spoljnopolitičkom svetu uglavnom ima epitet bliske Rusiji, kojoj jedina u Evropi - uz Belorusiju i Bosnu i Hercegovinu - nije uvela sankcije zbog invazije na Ukrajinu 2022. godine, iako podržava njen teritorijalni integritet.
Ali ipak se postavlja pitanje - otkud Zelenski baš sada u Beogradu?
„Verovatno su tokom poseta ukrajinskih delegacija Beogradu i Vučića Kijevu neki dogovori razmatrani i sada će biti finalizovani", kaže Natalija Išenko, ukrajinska novinarka koja se bavi Balkanom.
Obe strane, kako kaže, tome pristupaju „racionalno i pragmatično".
„Za Ukrajinu je važan razvoj ekonomskih odnosa sa Srbijom, obezbeđivanje saradnje u oblastima gde srpska strana ima mogućnosti i resurse da pomogne Ukrajini i to je verovatno glavna motivacija", smatra Išenko.
„Mada, naravno, simbolika posete će biti prisutna, hteli to Vučić i Zelenski ili ne... Jačanje Ukrajine u srpskoj politici će definitivno izgledati kao slabljenje uticaja Moskve na Beograd, čemu se verovatno neće radovati u Кremlju".
Ipak, ni odnosi zvaničnog Beograda i Moskve deluje da ne jenjavaju.
U Beogradu je u aprilu bio ruski ministar Maksim Rešetnjikov, u Rusiju su ove godine išli i ministar Nenad Popović i potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, dok je Vučić u maju 2025. bio u Moskvi na paradi za Dan pobede u Drugom svetskom rat.
Dolazak Zelenskog u Beograd treba pre svega posmatrati kao rezultat „političkog realizma, a ne kao dokaz naglog strateškog zaokreta Srbije“, kaže Nikola Lunić, konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti, za BBC na srpskom.
„Zelenski ne dolazi u Beograd zato što je Srbija promenila stranu.
„Dolazi zato što i Kijev i Beograd prepoznaju da mogu da sarađuju u oblastima gde im se interesi poklapaju, iako se ne slažu oko svih strateških pitanja".
- Zelenski prvi put u Srbiji otkako je predsednik Ukrajine i početka ruske invazije
- 'Srbija već tri godine pomaže Ukrajini': Kristofer Hil za BBC na srpskom
- Vučić u Kijevu prvi put od početka ruske invazije, Srbija nije potpisala zajedničku deklaraciju
Evropska unija
Uoči posete Zelenskog, Vučić je istakao tri teme koje će biti na stolu - evropski put Ukrajine i Srbije, ekonomska i energetska saradnja.
I Srbija i Ukrajina su kandidati za Evropsku uniju.
Ni Srbiji, ni Ukrajini taj put ne ide baš najbolje.
Srbija je status kandidata dobila 2012, pregovore počela dve godine kasnije, ali već dugo tapka u mestu.
Toliko da na račun srpskih vlasti i predsednika Vučića iz Brisela stižu i packe, pa i pretnje ukidanjem dela finansijske pomoći.
Ukrajina je status kandidata dobila 2022. godine, pregovore počela 2024. i do sada je otvoreno nekoliko takozvanih klastera, koji objedinjavaju pregovaračka poglavlja.
Da li onda ovaj sastanak znači bod za tim Evropske unije?
„Nadam se", kaže kratko Aleksandar Hara iz ukrajinskog Centra za odbrambene strategije.
„I Srbija i Ukrajina žele da budu deo Evrope u političkom i ekonomskom smislu, iako smo geografski već u Evropi, dok Rusija samo želi da destabilizuje region", dodaje Hara, diplomata i bivši savetnik ukrajinskog ministra odbrane.
Uprkos, kako kaže, ruskom narativu i propagandi koja Ukrajince „predstavlja kao fašiste i naciste", u odnosima Srbije i Ukrajine nema većih problema.
„Nismo priznali Kosovo kao nezavisnu zemlju, iako nam je spoljna politika usklađena sa politikom Evropske unije, i imamo mnogo toga zajedničkog, poput pravoslavne vere", kaže Hara.
Kosovo je uoči susreta sa Zelenskim pominjao i Vučić.
„Ne smemo da zaboravimo da Ukrajina nije priznala nezavisno Kosovo, da je dvaput organizovala samite Jugoistočna Evropa-Ukrajina i da nije pozvala predstavnike Prištine“, rekao je.
Ipak, Srbiju istovremeno često kritikuju sa Zapada zbog takozvane politike balansiranja i istovremenog sedenja na više stolica.
Reč je o pokušaju takozvane multivektorske spoljne politike, izjavio je ranije Džejms Ker Lindzi, politički analitičar koji se bavi Balkanom, u razgovoru za BBC na srpskom.
„Ideja je da se održavaju dobri odnosi sa više različitih aktera - Rusijom, Evropskom unijom, Kinom i zemljama u razvoju".
Dok zvaničnici ponavljaju da je EU strateški put Srbije, stanovnici najmanje poverenja imaju u EU, a dominira pozitivan stav prema Rusiji, pokazalo je istraživanje Eurobarometra iz maja 2026.
Evrointegracije su „neutralna tema o kojoj se može govoriti beskrajno dugo bez bilo kakvog geopolitičkog rizika", smatra Išenko.
„U ukrajinskoj javnosti je veoma kritičan ili skeptičan odnos prema poseti, jer su Srbi posle 2014. godine napravili mnogo koraka koji teraju Ukrajince da doživljavaju Srbiju kao saveznika Rusije, to jest kao neprijateljsku državu", kaže Išenko.
„Ipak, ukrajinski zvaničnici i stručnjaci - bar neki - gledaju na posetu kao na šansu da se stvore uslovi pod kojima će srpska vlast i društvo sa više razumevanja gledati na Ukrajinu i prestati da simpatišu Rusiju".
- I Stefančuk i Rešetnjikov i Hamnei i Netanjahu: Na koliko stolica sedi Srbija
- Kako su uzdrmani stubovi srpske spoljne politike
- Šta znači prva poseta Vučića Ukrajini i šta je ponudio Kijevu
Oružje
„Srpska vojna industrija puca u leđa Rusiji.“
Tim rečima je ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) u maju 2025. žestoko napala vladu Srbije.
Najveće kompanije namenske industrije Srbije snabdevaju Kijev municijom, čime učestvuju u „transportnoj traci smrti“ i zarađuju na „krvi bratskih slovenskih naroda“, naveli su tada iz SVR-a.
„O tome sam razgovarao sa (ruskim predsednikom Vladimirom) Putinom nasamo i u prisustvu delegacija", rekao je Vučić po objavljivanju saopštenja iz Moskve.
Dodao je i da Srbija ne izvozi oružje, već samo municiju.
Vrednost naoružanja koje Srbija - preko posrednika - od početka rata izvozi u Ukrajinu rata iznosi „približno" 800 miliona evra, pisao je Fajnenšel tajms u junu 2024.
Kao usputne stanice najčešće se pominju Češka, Poljska i Bugarska, dok su iz SVR-a dodali i „egzotične opcije poput afričkih država".
Agencija Rojters objavila je još u aprilu 2023. da srpsko oružje završava u Ukrajini, pozivajući se na američka dokumenta.
„Srbija već tri godine pomaže Ukrajini", izjavio je Kristofer Hil, nekadašnji američki ambasador, za BBC na srpskom.
Iako uoči posete Zelenskog oružje i municiju na zvaničnom nivou niko ne pominje, a Srbija zvanično tvrdi da ne izvozi oružje direktno ni Ukrajini ni Rusiji, oni su ipak jedna od najvećih tema kojom se pojedini mediji bave.
„Ne bih bio iznenađen ako ova pitanja (izvoza municije i oružja) budu iza zatvorenih vrata", kaže Hara.
„Razumem da gospodin Vučić igra ulogu prijatelja gospodina Putina, ali bi u praksi to moglo da funkcioniše - neke države tajno pružaju pomoć u vojnom materijalu Ukrajini, zašto Srbija ne bi mogla da bude jedna od njih?"
Ipak, Išenko smatra da Vučić neće pristati da ovoj temi posveti glavnu pažnju, već će se koncentrisati na ekonomsku i energetsku saradnju.
Jedna od tema je navodno i potencijalna fabrika dronova na teritoriji Srbije, gde bi ukrajinska strana dala ekspertizu, a Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) obezbedili finansije, kako piše nemački FAZ.
„Pitanje srpskog oružja i municije jeste jedan od elemenata odnosa Beograda i Kijeva, ali mislim da je šira slika važnija od same kontroverze oko izvoza“, kaže Lunić.
Srbija, kako kaže, ima tradicionalno razvijenu odbrambenu industriju, posebno „u oblasti municije, i upravo je rat visokog intenziteta pokazao značaj zemalja koje mogu da obezbede dodatne proizvodne kapacitete za evropsku bezbednost“.
„Poseban značaj mogu imati kapaciteti za proizvodnju municije kompatibilne sa sistemima sovjetskog porekla koji se i dalje koriste u Ukrajini, ali strateški interes Srbije nije samo u izvozu postojećih proizvoda.
„Za Beograd bi dugoročno važnije bilo uključivanje u savremene lance odbrambene proizvodnje - kroz saradnju na tehnološki naprednijim sistemima, uključujući bespilotne platforme, elektroniku i druge segmente moderne vojne industrije“.
Ukrajina, smatra, više „ne može i ne želi da se oslanja samo na proizvodnju unutar sopstvene teritorije“, već traži „partnere koji mogu da obezbede industrijsku bazu, dok ona donosi borbeno iskustvo i tehnološka znanja razvijena tokom rata“.
„Zato bi eventualna saradnja u oblasti dronova ili drugih sistema imala značaj koji prevazilazi samu trgovinu oružjem - bila bi pitanje industrijskog pozicioniranja Srbije u novoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi.
„Ipak, za sada nema potvrde o fabrici dronova, tako da to treba posmatrati kao mogućnost ili pravac buduće saradnje, a ne kao već dogovoren projekat“.
Rusija
Da li bi onda poseta Zelenskog mogla da znači politički zaokret zvaničnog Beograda od Moskve ka Kijevu?
Predsednik Vučić to negira.
Srbija je, kako kaže, po pitanju sankcija Rusiji ustanovila politiku pre skoro pet godina i to se „neće menjati do daljnjeg".
„Ukrajina razume da Srbija, uprkos vezama sa Moskvom, nije država koju može ignorisati - najveća je zemlja Zapadnog Balkana, ima značajan politički uticaj u regionu i industrijske kapacitete koji mogu biti relevantni u kontekstu evropske bezbednosti i buduće obnove Ukrajine“, smatra Lunić.
Tokom nedavne posete Kijevu u okviru samita „Jugoistočna Evropa - Ukrajina", Vučić nije potpisao zajedničku deklaraciju kojom su se učesnici obavezali da nastave političku, vojnu, finansijsku i bezbednosnu podršku Ukrajini, pojačaju pritisak na Rusiju i sarađuju u obnovi ratom pogođene zemlje.
Tada je naglasio da je predstavio pozicije Srbije, a pre svega poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine „koja na isti način poštuje suverenitet naše zemlje", jer nije priznala Kosovo.
Poseta Zelenskog se, smatra Lunić, može posmatrati kao poruka „da se geopolitički prostor Srbije više ne može posmatrati isključivo kroz odnose sa Moskvom".
„Upućena je na više adresa“, ističe.
„Kijevu, da Srbija ostaje otvorena za saradnju, Briselu i Vašingtonu, da Beograd nije zatvorio kanal prema Ukrajini, ali i Moskvi, da Srbija želi da zadrži sopstveni manevarski prostor.“
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Nova opomena Moskve Srbiji oko naoružanja za Ukrajinu
- 'Srpska vojna industrija puca u leđa Rusiji', kažu obaveštajci Moskve
- Zašto je drastično porastao izvoz Srbije u Kirgiziju
