Desetine hiljada ljudi je evakuisano iz regiona Žironda u okolini Bordoa, dok Francuska nastavlja borbu protiv šumskih požara koje je rasplamsao „pirokumulonimbus“ ili vatreni oblak.
Naučnici ponekad opisuju ove oblake kao grmljavinu izazvanu vatrom, jer vrelina požara obezbeđuje energiju potrebnu za njihovo stvaranje.
Ogromna količina toplote koju generišu šumski požari dovodi do toga da se vazduh iznad vatre brzo podiže, noseći dim, pepeo i vodenu paru visoko u atmosferu.
U atmosferi se vazduh hladi, a vodena para se kondenzuje u oblak.
Ako je vatra dovoljno jaka, a atmosfera nestabilna, taj oblak može da se pretvori u visoki kumulonimbus - istu vrstu oblaka povezanu sa grmljavinom.
Turbulentni vetrovi koje stvaraju vatreni oblaci mogu da pošalju žar u svim pravcima, čineći šumske požare nepredvidivim i težim za gašenje.
Udari groma iz takvih oblaka zato mogu izazvati još požara.
Francuski vatrogasci su okrivili ovaj fenomen za požare u blizini Bordoa, dodajući da nikada ranije nije viđen u zemlji.
Širom Evrope, leto su obeležili toplotni talasi, sa rekordno visokim temperaturama, koje su jedan od uzroka smrti hiljada ljudi.
Kiše skoro da nije bilo, zbog čega su regioni postali suvi i podložni šumskim požarima koji su izbili u Francuskoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Španiji i Velikoj Britaniji.
U ponedeljak, 27. jula, regionalne vlasti Žironde saopštile su da je situacija bila „uglavnom stabilna“ preko noći.
Međutim, napori za suzbijanje požara mogli bi se dodatno zakomplikovati zbog još jednog toplotnog talasa koji je hidrometeorološka služba prognozirala kasnije ove nedelje, sa prosečnim temperaturama do 40 stepeni Celzijusa u Francuskoj.
Gašenje šumskog požara u Žirondi moglo bi da potraje mesecima, upozorio je visoki zvaničnik koji učestvuje u operaciji.
Pirokumulonimbusi se pojavljuju u izuzetno opasnim uslovima kao što su visoke temperature, jaki vetrovi i niska vlažnost.
Naučnici su upozorili da klimatske promene povećavaju šanse za takve događaje.
Pogledajte video o šumskim požarima u Francuskoj
Iako su se nekada javljali retko, sličan primer je viđen tokom Crnog leta u Australiji 2019-2020, gde su šumski požari izazvali ekstremne „vatrene oluje“ koje su stvorile sopstvene vremenske uslove.
Ovaj događaj je bio jedan od najintenzivnijih i najkatastrofalnijih požara u zemlji, sa najmanje 33 poginulih, među njima i četiri vatrogasca, i više od 11 miliona hektara izgorelih šuma i parkova širom Australije.
Vatrogasci u Novom Južnom Velsu izvestili su da je žar od oluje padao 30 kilometara daleko, što je tri puta više od uobičajene udaljenosti.
U to vreme, NASA je opisala pirokumulonimbus kao „zmaja koji bljuje vatru“ jer su usmeravali dim poput dimnjaka u Zemljinu atmosferu, izbacujući gromove, vetar i kišu.
Na sličan način su intenzivni požari u Kaliforniji tokom leta 2021. godine izazvali pirokumulonimbus.
Oblaci dima uzdizali su se 1,6 kilometara u visinu i nadvijali se nad požarom u Kaliforniji i okolnim državama.
Kalifornijski zvaničnici objavili su tada da je tokom sezone buknulo više od 7.300 šumskih požara koji su zahvatili milion hektara i da su najmanje trojica vatrogasca poginula.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- 'Kao u ratnoj zoni': Vatrena stihija stigla do Bordoa
- Da li su šumski požari češći nego ranije
- 'Samo sam mislila kako da spasim decu', Britanka koja je utekla požaru u Španiji
- Dalekosežni uticaj šumskih požara i kako da se zaštitimo od dima
- Grci strahuju da će megapožari postati nova normalnost Mediterana
- Evropa na udaru toplotnog talasa: Smrtonosni požari se šire Mediteranom
