Prava euforija zavladala je među brojnim okupljenim ljubiteljima fudbala 17. juna, kada je argentinska zvezda Lionel Mesi postigao njegov prvi gol na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2026. godine, hladnokrvno poslavši loptu pored golmana Alžira.
Međutim, u toj grupi nije bilo nijednog Argentinca.
Navijači koji su slavili i skakali, od kojih su mnogi nosili čuvene svetloplavo-bele dresove, bili su stanovnici Dake, glavnog grada Bangladeša, koji su utakmicu pratili na jednom od brojnih mesta na otvorenom gde zajedno gledaju prenose utakmica.
Slična strastvena okupljanja na ulicama organizuju se i u gradovima u Indiji i Indoneziji.
Ovi ljubitelji fudbala navijaju za Mesija i njegove saigrače jer njihove reprezentacije više puta nisu uspele da izbore plasman na Svetsko prvenstvo.
Od 10 najmnogoljudnijih zemalja sveta, samo dve učestvuju na ovogodišnjem Mundijalu - Sjedinjene Američke Države (SAD) i Brazil.
Još dve - Rusija i Nigerija - igrale su na mnogim prethodnim svetskim prvenstvima.
Kina i Indonezija su samo jednom učestvovale na najpopularnijem sportskom događaju na planeti.
Indija ( najmnogoljudnija zemlja sveta), Bangladeš, Etiopija, i Pakistan za sada samo mogu da sanjaju o nastupu na Mundijalu.
Istina, Indija se tehnički plasirala na Svetsko prvenstvo 1950. godine u Brazilu, ali je od učešća odustala manje od mesec dana pre početka turnira.
„Neprihvatljivo je da zemlja koja ima milione ljubitelja fudbala toliko zaostaje u ovom sportu", kaže poznati bangladeški glumac, pisac i zaljubljenik u fudbal Odite Karim za BBC.
Pa zašto je broj stanovnika tako loš pokazatelj uspeha u fudbalu?
Da li je zaista važan broj stanovnika?
U teoriji, što zemlja ima više stanovnika, raspolaže većim brojem mogućih sportista.
Sedam od osam zemalja koje su do sada osvajale titulu svetskog prvaka (Argentina, Brazil, Engleska, Francuska, Nemačka, Italija, i Španija) imaju relativno veliki broj stanovnika.
Jedini izuzetak je Urugvaj, ali o njemu nešto kasnije.
Međutim, broj stanovnika je samo jedan od više važnih činilaca, objašnjava britanski ekonomista i univerzitetski profesor Stefan Šimanski.
„Fudbal je veoma sličan načinu funkcionisanja nacionalnih ekonomija.
„Da bi napredovale, potrebni su ljudi.
„Ali, pored toga, potrebni su i kapital i infrastruktura", kaže Šimanski, koautor bestselera Soccernomics, knjige koja analizom podataka istražuje razloge sportskih uspeha i neuspeha.
„U fudbalu to podrazumeva kvalitetne centre za trening i sposobnost prepoznavanja i razvijanja talenata".
Šimanski ističe da velika većina uspešnih fudbalskih zemalja ima još jednu važnu zajedničku karakteristiku - bogatstvo.
U knjizi Soccernomics, Šimanski i njegov koautor Sajmon Kuper zaključuju da je za osvajanje bilo kog trofeja, državama, po pravilu, potreban „prosečan godišnji dohodak po glavi stanovnika od najmanje 15.000 američkih dolara".
Međutim, Brazil i Argentina, čiji je prosečan dohodak po glavi stanovnika znatno ispod ovog iznosa, zajedno su osvojili čak osam titula svetskog prvaka.
To, kaže britanski ekonomista, pokazuje koliko je važan i treći činilac - znanje.
„A ono dolazi sa iskustvom.
„Zemlje koje su osvajale Svetsko prvenstvo upravo su one koje su dominirale ovim sportom još pre 100 godina, pre završetka kolonijalizma".
Hvatanje priključka
Jednostavno rečeno, uspešne fudbalske zemlje, među kojima su i one koje redovno učestvuju na velikim takmičenjima kao što je Svetsko prvenstvo, ujedno su i zemlje koje su tokom istorije odigrale najveći broj međunarodnih utakmica, naročito u veoma konkurentnim regionima kao što su Južna Amerika i Evropa.
To, na primer, objašnjava kako je Urugvaj, južnoamerička država koja ima svega 3,5 miliona stanovnika, uspeo da osvoji dva Svetska prvenstva (1930. i 1950. godine).
Fudbalska reprezentacija Urugvaja, čiji je popularni nadimak La Seleste, odigrala je prvu međunarodnu utakmicu 1902. godine, kada je izgubila od Argentine 6:0.
To je čak 12 godina pre nego što je reprezentacija Brazila odigrala prvu zvaničnu utakmicu.
Afričke i južnoazijske zemlje, koje postoje znatno kraće ili u kojima se fudbal razvio kasnije, morale su mnogo da rade da bi nadoknadile zaostatak.
Neke zemlje su ostvarile značajan napredak.
Maroko, koji je nezavisnost od Francuske i Španije stekao 1956. godine, za sada je jedina afrička reprezentacija koja je stigla do polufinala Svetskog prvenstva, i to u Kataru 2022. godine.
Južna Koreja, kao jedan od domaćina Mundijala 2002. godine, jedina je azijska reprezentacija koja je završila među četiri najbolje na svetu.
„Ali onda vidimo druge zemlje, poput Indonezije, Indije, Bangladeša i drugih, koje jednostavno ne uspevaju da uhvate korak", kaže Šimanski.
Ekonomista smatra da ove zemlje imaju poteškoća zbog nedostatka sredstava i kapaciteta.
Ali, čak i kada bi ulaganja bila znatno veća, i dalje bi imale probleme zbog manjka stručnog kadra, smatra on.
Muke Etiopije
Etiopija se nikada nije plasirala na Svetsko prvenstvo.
Ipak, osvojila je Kup afričkih nacija 1962. godine, a najbliže nastupu na Mundijalu bila je tokom afričkih kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2014. godine.
Tada je stigla do poslednje runde kvalifikacija, ali je poražena u dvomeču sa Nigerijom.
Danas lokalni mediji navode da je nedostatak ulaganja u fudbal veliki problem u Etiopiji.
Jedan od primera je nedostatak odgovarajućih stadiona za utakmice prve lige.
„Ove sezone odigrali smo više od 380 utakmica na samo tri stadiona koja ispunjavaju propisane uslove", rekao je izvršni direktor Premijer lige Etiopije Kifle Seife za list The Reporter 27. juna.
Nedostatak stadiona uticao je i na mušku reprezentaciju Etiopije, koja je u afričkim kvalifikacijama utakmice na kojima je bila domaćin morala da igra u Maroku.
Pogledajte video: Selo opsednuto Svetskim prvenstvom
Kriket - prepreka ili izgovor u Južnoj Aziji?
Pojedine zemlje su na neki način takođe žrtve uspeha u drugim sportovima.
Indija je jedna od najvećih svetskih sila u kriketu, a profesionalna liga zemlje IPL je najbogatija na svetu.
Upravo to stvara ozbiljne probleme za privlačenje mladih fudbalu, smatra bivši fudbalski reprezentativac Indije Šjam Tapa.
Uspeh IPL-a, kaže on, naveo je roditelje iz srednje i više srednje klase da njihovu decu usmeravaju ka kriketu, a ne ka fudbalu.
„Roditelji moraju da shvate da i u fudbalu može dobro da se zaradi ako se izgradi uspešna karijera", rekao je Tapa za BBC.
Međutim, Odite Karim ukazuje da Australija i Novi Zeland napreduju u fudbalu i uspevaju da se kvalifikuju na Svetsko prvenstvo - iako su i oni velesle u kriketu.
„Popularnost kriketa je samo izgovor", kaže ona govoreći o Bangladešu, gde je taj sport takođe izuzetno popularan.
„Jednostavno nemamo odgovarajuću pripremu niti organizacionu strukturu potrebnu za plasman na Svetsko prvenstvo u fudbalu".
Da li je Kina uspavani div?
Slučaj Kine je možda još zagonetniji.
Poslednjih nekoliko decenija postala je jedna od najuspešnijih država u istoriji Olimpijskih igara, ali u muškom fudbalu ne ostvaruje napredak.
„Ne postoji nijedan razlog zbog kojeg Kina, barem u teoriji, ne bi mogla da stvara fudbalere svetske klase", smatra Mark Drajer, stručnjak za kineski fudbal u Pekingu.
„Glavni problem je što je u Kini sve pod kontrolom države i što se sve vodi odozgo ka dole.
„Potrebno je da fudbalske odluke donose ljudi iz fudbala, ali politika je previše umešana".
Kina se nije plasirala na Svetsko prvenstvo još od 2002. godine, uprkos velikim ulaganjima u fudbal od početka prethodne decenije.
Ta ulaganja su podrazumevala i dovođenje brojnih poznatih fudbalera iz Južne Amerike i Evrope u kinesku profesionalnu ligu da bi se podigao kvalitet takmičenja.
- Od angažovanja velikih zvezda do prodavanja klupskog autobusa: Priča o kineskoj fudbalskoj ligi
- Zemljoradnici i učenici zvezde nove kineske seoske fudbalske lige
Indonezija je, kao i Kina, samo jednom igrala na Svetskom prvenstvu davne 1938. godine, kada je nastupala kao Holandska Indija, tadašnja kolonija Holandije.
Ipak, u kvalifikacijama za Mundijal 2026. godine ostvarila je zapažen rezultat, pošto je stigla do poslednjeg kola kvalifikacija.
Međutim, taj uspeh verovatno pre može da se pripiše odluci da se u reprezentaciju uvrste evropski igrači indonežanskog porekla, umesto domaćih talenata.
„Dešavalo se da u startnoj postavi Indonezije bude čak osam ili devet fudbalera rođenih u Evropi", kaže Džerom Viravan, urednik vesti u BBC indonežanskom servisu.
Pakistan i Bangladeš završili su nastup u azijskim kvalifikacijama već u grupnoj fazi, bez ijedne pobede u šest odigranih utakmica.
Uz to, od 2017. do 2025. godine, FIFA je čak tri puta suspendovala Pakistan iz međunarodnih takmičenja zbog političkih sukoba u nacionalnom fudbalskom savezu.
Pogledajte i ovaj video: Zašto fudbalski timovi imaju 11 igrača
Uživanje u fudbalskoj fešti - ovako ili onako
Zbog svega toga, ljubiteljima fudbala u mnogim zemljama sveta san o osvajanju Svetskog prvenstva i dalje deluje veoma daleko.
A do tada im je utešna nagrada da jednostavno uživaju u fudbalu, kaže Karim.
„S obzirom na stvarnost, ne verujem da ću za mog života dočekati da Bangladeš zaigra na Svetskom prvenstvu", kaže on.
„Ali navijači u Bangladešu ipak žele da uživaju u svakom trenutku ovog turnira".
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Hit na mrežama: Kad časne sestre slave pobedu Brazila na Mundijalu
- Najveći navijač Argentine među Česima
- Svaki četvrti fudbaler na Mundijalu ne igra za zemlju u kojoj rođen
- San svakog fudbalskog navijača: Plaćeni da prate Mundijal
- Poslednja zemlja na planeti bez fudbalske reprezentacije
- Tamo gde je fudbal više od života, a Maradona i Mesi u panteonu najvećih
