Ruska vojska izvela je masovne napade dronovima i projektilima na ukrajinsku prestonicu Kijev u noći između 1. i 2. jula, prilikom čega je poginulo najmanje 10 ljudi, saopštili su ukrajinski zvaničnici.
Nekoliko naselja je evakuisano pošto su pogođene stambene zgrade širom grada samo nekoliko sati pošto je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski upozorio da Rusija sprema „veliki" napad.
Deca su među „značajnim brojem" žrtava u Kijevu, saopštio je Timur Tkačenko, šef vojne administracije u prestonici.
„Neprijatelj je još jednom namerno gađao stambene zone i ubijao civile", rekao je on 2. jula ujutru.
Iz ruskog Ministarstva odbrane tvrde da su im meta bila energetska postrojenja i da su odgovorili na nedavne ukrajinske napade.
Kada je svanulo 2. jula, slika je bila jasnija i videli su se krateri koji su nastali od eksplozija.
Automobili, zgrade i infrastruktura u plamenu mogli su da se vide pored ruševina nastalih bombardovanjem.
Više požara gorelo je širom grada, navodno je oštećena i jedna ambulanta u kojoj je najmanje jedan čovek teško ranjen.
Vatrogasci su gasili plamen koji je uništio hotel na centralnom gradskog bulevaru.
Tokom noći primećeno je i dejstvo protivvazdušne odbrane, kao i eksplozije koje su nastale delovanjem dronova, raketa i projektila sa navođenjem.
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko potvrdio je da je najmanje 10 ljudi stradalo, ali i da to možda nije konačan broj žrtava.
Bila je to „još jedna užasna noć" za stanovnike Kijeva, koji su morali da je provedu u skloništima, objavila je Olga Stefanišina, ukrajinska ambasadorka u Americi, na platformi Iksu.
„(Zabeleženi su) Požari i uništavanje civilne infrastrukture i stambenih zgrada u više oblasti grada", navela je.
Ovo je bio prvi veliki napad dronovima i raketama Rusije na Ukrajinu posle više od dve nedelje.
Rusija je pogodila i vojne baze u centralnoj i istočnoj Ukrajini, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Napadi su bili odgovor na ukrajinske udare na ruska energetska postrojenja od Moskve do Crnog mora, dodaju.
Posle tih ukrajinskih napada ruski predsednik Vladimir Putin je priznao da je došlo do nestašica goriva u zemlji, što retko čini od početka rata.
Zelenski je 1. jula prevremeno završio posetu Dablinu pošto je podelio nove obaveštajne podatke o planovima Moskve da napadne Ukrajinu.
„Pozivam naše ljude da budu posebno oprezni, da se čuvaju, da čuvaju decu i naravno sopstvene porodice", kazao je Zelenski.
Putin „već neko vreme priprema taj veliki napad na Ukrajinu", dodao je tada.
Poljska je podigla borbene avione kako bi zaštitila sopstveni vazdušni prostor, što su iz tamošnjeg Ministarstva odbrane nazvali „merama prevencije".
Nisu prijavljeni napadi na teritoriji Poljske.
Poljska je članica NATO-a i napad na nju bi aktivirao Član 5 povelje ove organizacije, koji propisuje da se „oružani napad na jednu Nato članicu smatra napadom na sve".
Ruske trupe su se nedavno probile u grad Kostjantinivku, jedno od poslednjih ukrajinskih utvrđenja na istoku zemlje.
Ako Moskva obezbedi kontrolu nad gradom, to bi moglo da joj posluži kao ulaz u ceo Donbas, veliki istoćni region Ukrajine.
Visoki ukrajinski vojni zapovednici tvrde da su ove godine zauzeli više teritorije nego što su izgubili i da su prekinuli ključne lance snabdevanja između granice sa Rusijom i anektiranog poluostrva Krim.
Rat je tokom prethodnih meseci vođen smanjenim intenzitetom dok su obe strane učvrstile sopstvene položaje.
Rusija trenutno kontroliše oko petine ukrajinske teritorije, što je zauzela tokom prvih nekoliko meseci invazije koja je započela u februaru 2022.
- Putin o nestašici goriva: 'Ima problema, ali ništa kritično'
- Najveći napad na Rusiju od početka rata: 'Ako gori Ukrajina, goreće i Moskva', preti Zelenski
- Jedanaest mrtvih u ruskom napadu, oštećena Kijevsko-pečerska lavra pod zaštitom Uneska
Ukrajinac optužen za napad na Severni tok u Nemačkoj
Nemačko tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv ukrajinskog državljanina zbog sumnje da je razneo cevovod koji je deo Severnog toka u Baltiku 2022.
Sergej K., kako je imenovan u optužnici, navodno je predvodio i koordinisao napad na infrastrukturu kojom se dostavlja prirodni gas od Rusije do Nemačke, preneli su nemački mediji.
Dodaju da je to isti muškarac koji je prošlog leta uhapšen u Italiji i izručen Nemačkoj.
Osumnjičeni je negirao krivicu.
Dosad niko nije preuzeo odgovornost za napad, a zvanični Kijev odbacio je navode u umešanost u organizaciju akcije, koja bi mogla ozbiljno da ugrozi odnose sa Nemačkom.
Osumnjičeni se tereti da je predvodio ekipu od sedam ljudi u akciji tokom koje je uništeno tri od četiri gasovoda Severnog toka, prenosi Dojče vele.
Sumnja se da je izvršio napad i na civilnu energetsku infrastrukturu i podmetanje eksplozija.
Došlo je do rekordnog curenja metana u Baltičko more i onemogućeno je funkcionisanje infrastrukture vredne više milijardi dolara.
Moskva je okrivila Ameriku i Veliku Britaniju da su učestvovali u organizaciji napada, ali za to nema dokaza.
Pogledajte snimak prethodnih ruskih napada na Ukrajinu:
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Ukrajinski vojnik u kaznenoj koloniji prepričavao Harija Potera da pomogne ostalim zarobljenicima
- Nevidljivo elektronsko ratovanje ometa vazdušni saobraćaj
- Veliki napad Ukrajine dronovima na Sankt Peterburg, Putinov rodni grad
- Eksplozija gasovoda Severni tok raznela 50 metara cevi
- Uhapšen još jedan Ukrajinac osumnjičen za dizanje u vazduh gasovoda Severni tok
- Ko je odgovoran za curenje u ruskom gasovodu ka Evropi
