Samit Evropske unije i Zapadnog Balkana u Tivtu bio je na mnogo načina istorijski za Crnu Goru, ali bi mogao da postane jednako važan i za ostatak regiona koji sporo putuje ka Evropi.
Za najmanju balkansku zemlju, okupljanje visokih zvanica bila je potvrda i proslava neprikosnovene liderske pozicije među preostalim zemljama koje žele članstvo u Evropskoj uniji.
Emanuel Makron, koji je dan počeo džogingom na tivatskoj rivi, prvi je francuski predsednik ikada koji je posetio Crnu Goru.
Fridrih Merc, nemački kancelar, prvi je čelnik nemačke vlade koji je došao u zvaničnu posetu Crnoj Gori.
„Nije ovo bio samo sunčan dan, već i dobar dan za čitavu Evropu i ovaj region.
„Mi vas želimo i cilj ostaje punopravno članstvo svih zemalja ovog regiona", nije imao dileme Merc.
Nemački i francuski lider su okupljanje u luci Porto Montenegro iskoristili da predstave nove ideje o naizgled beskrajnom procesu proširenja Evropske unije.
U Tivat su kao prtljag poneli neformalni predlog o stepenastom priključenju zemalja Uniji, a kao suvenir iz Crne Gore nose podršku da se ideja pretoči u konkretan plan.
Osim žive nade za ulazak zemlje u evropsku porodicu za dve godine, evropski lideri su Boki kotorskoj za uspomenu ostavili i dva dana potpuno blokiranih puteva, obustavljenog trajektnog saobraćaja, mnogo čekanja u dugim kolonama automobila i autobusa.
Šta piše u nemačko-francuskom predlogu?
Pred polazak na balkansku odiseju, Merc i Makron sastavili su takozvani non-pejper.
To je dobro isprobana diplomatska forma komunikacije u vidu dokumenta koji nema naslov, datum, potpis, niti obavezu sprovođenja, a može ozbiljno uticati na međunarodne odnose.
Berlin i Pariz iz korena žele da promene proces priključenja Evropskoj uniji za najsporije balkanske zemlje.
Dugotrajni proces otvaranja i zatvaranja poglavlja i klastera, koji predstavljaju grupisana pregovaračka pitanja, pretvorio bi se u postupno prilaženje kandidata evropskim institucijama.
Zemlje bi, i pre nego što bi postale punopravne članice, mogle da budu deo nekih sastanaka evropskih institucija, učestvuju u donošenju pojedinih odluka, koriste određene prednosti programa za članove.
Ipak, pisci dokumenta upozoravaju da ova ulica ne bi bila jednosmerna: privilegije bi mogle da budu i oduzimane, ukoliko bi u zemljama bila narušena demokratija ili se ne sprovode reforme.
Takođe, Berlin i Pariz garantuju da ovo stepenasto priključivanje ne bi u potpunosti zamenilo punopravno članstvo, već se nadaju da će novi mehanizam da ubrza put ka njemu.
I pre članstva, zemlje koje usklade sopstvenu spoljnu politiku sa evropskom, u čemu je Srbija među najslabijima, mogle bi da učestvuju na sastancima Komiteta za spoljne poslove EU.
Za one koji primene evropska pravila tržišta, otvoren bi bio pristup širokoj Evropskoj ekonomskoj zoni koju čine 27 članica EU, Island, Norveška, Lihtenštajn, Andora i San Marino.
Konačno, i pre članstva, stanovnici zemalja Zapadnog Balkana mogli bi da učestvuju u programima studentske i kulturne razmene, transportne zajednice, ali i telefoniraju bez visokih cena u romingu.
- Šta je non-pejper i koliko je važan u diplomatiji
- Burno pred EU samit u Tivtu: Šta se desilo za 24 sata
- Vučić: Putnici iz Tivta SNS 'aktivisti', njihov dolazak 'politička greška'
Ko se obradovao nemačko-francuskom predlogu
Lideri Evropske unije i Zapadnog Balkana tradicionalno se sreću dvaput godišnje, ali retko kada su podelili toliko optimističnih poruka, kao posle susreta na jadranskom suncu.
Čak je i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, rekao da „nikad nije tako euforičan" kao posle ovog susreta sa evropskim liderima.
Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta, rekao je da pristupanje Zapadnog Balkana ostaje evropski prioritet.
„Videli smo danas zajedničku ambiciju da što pre ostvarimo rezultate proširenja i zato razgovaramo o novim idejama za ubrzanje procesa, povećanje poverenja i motivacije."
Nikušor Dan, rumunski predsednik, upozorio je da se Evropa kreće po tankoj žici u odnosima sa Balkanom jer su za njega zainteresovani i drugi igrači na međunarodnoj sceni, pa ovaj predlog vidi kao način da EU dodatno za sebe veže ovaj region.
Nova tema na starom stolu obradovala je i one koji na evropskom putu već godinama ne napreduju.
„To bi promenilo ritam i energiju pristupa EU jer bi značilo da, kada uradite nešto, možete da sedite za stolom", smatra predsednik Srbije.
Ipak, baš o Srbiji izdvojeno mišljenje imao je nemački kancelar.
„Jasno smo rekli da smo pred Srbiju postavili jasan put ka Evropskoj uniji, ali Srbija mora da odluči gde stoji.
„Politika koja se ljulja između Rusije, Kine i Evrope jednostavno nije moguća - Srbija mora jasno da odluči gde se vidi u budućnosti", napomenuo je Merc.
Od Tivta - dva puta
Samit u Tivtu mogla bi da bude i svojevrsna raskrsnica balkanskih puteva koji vode ka Briselu.
Dok pet zemalja (Albanija, Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makednonija i Kosovo) detaljno čitaju nemačko-francuski predlog, Crna Gora čvrsto veruje da će za dve godine postati punopravna članica EU.
I to po aktuelnom, a tada možda već „starom" metodu.
„Za nas se već piše Ugovor o pristupanju i mislim da je naša pozicija drugačija", smatra Jakov Milatović, predsednik Crne Gore, u čemu su ga podržali i evropski lideri.
Domaćin kaže da njegova zemlja samitom u Tivtu sada „zbližava Evropu".
„Cilj Crne Gore je da zemlja postane deo Unije do 2028. godine što je postao nacionalni projekat i uveren sam da je taj cilj realan i dostižan", kaže Milatović.
Crnogorski zvaničnici najviše pažnje poklonili su francuskom gostu, ne samo zato što je prvi put jedan tako visoki gost iz ove zemlje došao u Crnu Goru.
Zvanični Pariz često je oklevao u davanju zelenog svetla u raznim etapama crnogorskih pristupnih razgovora, ali je domaćinima nadu ulila srdačnost Emanuela Makrona i poruka da „smo svi na strani Crne Gore da joj pomognemo da se što pre integriše".
Pristupna slagalica se polako sklapa porukom iz Berlina koji Crnu Goru jasno vidi kao daleko odmaklu u odnosu na sve ostale zemlje Zapadnog Balkana.
„Nadam se da ćemo u Briselu brzo završiti razgovore i sledeću etapu, te da ćemo vlastima i narodu poslati jasnu poruku - vi ste domaći zadatak uradili i možete biti članica EU", zaključio je kancelar Merc.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Kako je Crna Gora postala balkanski lider u približavanju Evropskoj uniji
- Šta je Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan
- Kako se u Srbiji koriste fondovi Evropske unije
