Oko Jovanke Broz plele su se spletke u kojima su aktivno učestvovali i najviši državni i partijski funkcioneri ondašnje SFRJ. Intrige su nastavljene i posle Titove smrti, a u osnovi je prvo bila borba za moć, a docnije za Titovo političko nasleđe.
Činjenica je da je Jovanka Broz pred kraj Titovog života prestala da se pojavljuje u javnosti, i to ne iz ličnih razloga.
- Sedamdesetih godina je izbila dvorska svađa između „obesne“ kraljice Jovanke i dvorskih intriganata Nikole Ljubičića i Staneta Dolanca. Partijski i državni vrh je desetinama puta zasedao zbog svađe Tita i njegove supruge - kaže za „Blic“ istoričar Predrag Marković.
Istoričar Bojan Dimitrijević kaže da se uloga Jovanke Broz u epohi SFRJ menjala kroz vreme.
- Početkom pedesetih, ona je kao supruga predsednika Tita imala i protokolarnu i simboličnu ulogu. Kad kažem „simboličnu ulogu“, mislim na njeno poreklo i činjenicu da je njen brak i simbolički mogao da bude potvrda proklamovane politike bratstva i jedinstva (Hrvata i Srba). Kasnije, posle proterivanja Rankovića iz vrha države i partije, i Titovog zalaska u godine, Jovanka je počela da ima značajniju ulogu. Moguće je da je imala i neke
kontakte i pretenzije koji su zasmetali ljudima u tadašnjoj vladajućoj partijskoj garnituri, a koji su je stavili u neku vrstu kućne izlolacije do današnjih dana - kaže Dimitrijević.
Jovanka se zbog bolesti našla u centru pažnje javnosti, iako je režim koji ju je izolovao odavno svrgnut.
- Mislim da se po smeni vlasti u Srbiji 2000. niko nije setio Jovanke i njene izolacije. Bilo je previše drugih otvorenih pitanja i tako je ona ostala u teškom položaju. S druge strane, jasno je da su stranke koje su bile na vlasti do 2012. baštinile drugačiju političku tradiciju od njene, i da bi bavljenje Jovankom Broz bilo doživljavano kao nekakvo koketiranje s komunizmom - kaže Dimitrijević.